20. јун 2013. , Новости, Д. МАРИНКОВИЋ

Поједине намирнице из Хрватске продају се код нас по нижим ценама. Поред печенице, повољнији су минерална вода, уље, конзерве. Готово 90 одсто прехрамбене индустрије Србије је у рукама иностраних компанија

jeftinije_inostrano_novostiПОЈЕДИНЕ намирнице из Хрватске продају се по конкурентнијим ценама на нашем тржишту од домаћих! Потрошаче збуњује и то што је поред разних слаткиша, чоколада, намаза, могуће пазарити и повољније минералну воду, јестиво уље, неке тестенине, месне и рибље конзерве, поједине прерађевине од меса.

Литар минералне воде из Хрватске тако је јефтинији за три до пет динара, уље за десетак, а табла чоколаде и до безмало 20 динара. Димљена печеница истог ранга као код нас може да се купи и до 150 динара повољније.

У пракси, према оцени стручњака, то ништа није необично. Пре свега, да би се придобило тржиште, морате да му се прилагодите не само по понуди, већ и према куповној моћи становништва. А у време беспарице важан је сваки динар, па је све чешће цена главни оријентир купцу.

– Ни најмање разлике у цени хране нису више „безболне“ за празне џепове грађана – истичу у Покрету за заштиту потрошача. – Трговачке зараде главни су кривац за тако високе распоне у ценама намирница, где рецимо чајна кошта од 790 до 1.400 динара, а свињски бут од 390 до 550 динара.

Стипе Ловрета, професор Економског факултета у Београду, сматра да, када се увозни производ продаје по нижој цени од домаћег, онда очигледно нешто није у реду са конкурентношћу наших произвођача. Очигледно не воде рачуна по којој цени се продају њихови производи, о квалитету, дизајну, трајању…

– Генерално гледано, наше тржиште се отвара, и у таквој ситуацији потрошачи ће да кажњавају оне, који нису у стању да понуде квалитетан и ценовно конкурентан производ – каже Ловрета. – Нашем потрошачу, који је доведен на ивицу егзистенције, апсолутно одговара квалитетан производ по нижој цени.

Ловрета напомиње да смо сада у фази изградње једне добре структуре малопродајног тржишта.

У наредном периоду можемо очекивати још интензивније процесе укрупњавања, концентрације, повезивања.

ТАЊИР ПУНЕ СТРАНЦИ – Готово 90 одсто прехрамбене индустрије Србије је у рукама иностраних компанија. Млекаре, шећеране, кондиторска, делом кланична индустрија и уљаре у власништву су европских и регионалних компанија. Проблем је што све чешће те компаније, које се воде као домаће у страном власништву, увозе сировине, попут јаја у праху, или млека, иако тих сировина има и на нашем тржишту. Тако купац сматра да конзумира домаћи, а заправо добар део је страни производ.

Најслабија страна до сада је била што смо имали само један трговински ланац, који је имао изразито високо учешће на тржишту у односу на остале „играче“. Добро је што ће сада бити два ланца.

Протеклих година цене су код нас расле мимо сваке логике, а највише код производа који се свакодневно налазе у потрошачкој корпи. И мада је кључна улога у расту цена поскупљење енергената и сировина, ипак добрим делом поскупљења су последица и тога што трговци нису хтели да се одрекну своје зараде.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *