03. јул 2013, РТС

Србија је лидер по ценама у региону, највише када је реч о прехрамбеним производима, податак је сајта макроекономија. Монополизовано тржиште, прошлогодишња суша и недовољне субвенције у пољопривреди, довели су до поражавајућег првог места, процењују стручњаци.

cene_hrane_sr_rtsПораст цена у Србији пратили су тањи новчаници, па зато и не чуди што је српска потрошачка корпа празнија него европска и корпа наших суседа. То потврђују и подаци, који кажу, да становник Србије годишње поједе око 15 килограма свињског меса, а становник ЕУ у просеку дупло више.

Монополизовано тржиште, прошлогодишња суша и недовољне субвенције у пољопривреди, довели су до поражавајућег првог места, процењују стручњаци.

Војислав Станковић из Привредне коморе Србије каже да проблем треба тражити и у ниским субвенцијама које су три до пет пута ниже у односу на Хрватску и Словенију, како по глави становника тако по хектару обрадивих површина.

Цене је кројила и прошлогодишња суша, кажу поједини економисти. Ипак, њихове прогнозе су оптимистичне.

Економиста Горан Николић каже да је од почетка године забележен веома низак раст цена практично стагнацију.

„Имајући у виду да је на помолу добра пољопривредна година, можемо очекивати да ће цене хране значајно успорити тако да ове године можемо очекивати релативно спор раст цена хране“, каже Николић.

За годину дана у Србији је храна поскупела чак 12,99 одсто, Македонији 5,3, Црној Гори 6,5. Словенији 3,3 а Хрватској 6,5 одсто. Истовремено, електрична енергија чија цена такође улази у вредност прехрамбених намирница, поред Хрватске, најмање је порасла у Србији.

Пораст цена за заштитнике потрошача није изненађење јер су то најављивали, како кажу, и то на сав глас. Оцењују да је српско тржиште монополизовано и затворено.

„Недопустиво је да су цене производа домаћих произвођача куд и камо веће у односу на исте производе у земљама у окружењу и онда вам просто пара уши и смета податак да је уље у Србији поскупело 15 одсто, а у Македноси свега један одсто, а то је наш произвођач“, каже Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије (НОПС).

На стабилнију пољопривредну политику, бољу понуду и пад цена, највећи утицај имаће, процењују стручњаци, наставак евроинтеграција и конкуренција.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *