09. мај 2013., Новости

Трговачке зараде главни кривац за велике распоне у ценовницима основних животних намирница. Највеће разлике код меса и прерађевина и до 100 одсто.

marze_velike_novostiКИЛОГРАМ чајне кобасице кошта у нашим трговинама од 790 до чак 1.400 динара. Свињски бут се нуди за 390, али и за 550, док за јунетину ваља одвојити од 520 до 950 динара. Толике разлике у ценама истих производа показују да се по цени једног често могу да се купе два килограма.

Разлика је најизраженија код свежег меса и месних прерађевина. Понекад и дупло. Сува димљена пршута нарочито „ломи“ новчанике потрошача, јер килограм достиже и до 3.000 динара. А, „доња“ цена износи око 1.800 динара. У Црној Гори се килограм пршуте може купити за 10 до 13 евра, али у Србији су на рафовима цене двапут веће, због како кажу „трошкова транспорта, царине и анализе на границама“.

На различите цене исте робе утиче и монополско понашање између појединих продаваца и произвођача. Тако је и могуће да килограм свежег меса кошта око 400 динара, а сушеног, чак и када се узме у обзир калирање током процеса сушења, седам до осам пута скупље.

Стручњаци тврде да је проблем у великим разликама у маржама код великих трговачких система због повољнијих рабата на количине у односу на мање формате. То даје простора појединцима да робу купе по дисконтним или акцијским ценама и онда је препродају по цени на којој могу добро да зараде. Удружења потрошача су одавно ообелоданила да су марже код појединих трговаца често веће и од набавних цена производа.

Високе ценовне разлике постоје и унутар једног града, а то потврђују и последња истраживања Асоцијације потрошача Србије. Они су упоредили цене меса, хлеба, млека, шећера, пиринча, кафе, јаја, лимуна, тестенина у маркетима у Новом Саду и установила велике разлике у ценама тих производа.

– Зависно од трговине до трговине, цене за исту намирницу осетно осцилирају – каже Едина Попов, председница УО АПОС-а. – Од седам маркета у Новом Саду, месо и месне прерађевине најповољније је набавити у „Дису“, „Темпу“ и „Меркатору“, док више новца треба одвојити код осталих кућа.

Д. МАРИНКОВИЋ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *