05.септембар 2013., Market-network

Укупан српски извоз на тржиште Европске уније сада чини свега 0,11 одсто увоза земаља ЕУ, осим у случају житарица, у чијем је укупном увозу у ЕУ Србија учествовала са више од два одсто у 2012. У српском извозу доминирају прехрамбени и пољопривредни производи попут замрзнутог и свежег воћа, јабука, бресака и шљива, и кондиторских производа

ИZito_izvozзвоз кукуруза у овој економској години, која се завршава 30. септембра, према неким проценама износиће око 500.000 тона. То је пет пута мање него претходних година, што за Србију, која је последње три године шести извозник кукуруза у свету, није баш похвалан резултат. Ипак, ако се узме у обзир афера с афлатоксином и нешто слабији принос ове године, разумљиво је зашто је овогодишњи извоз слабији. Ако на то додамо и процене да ћемо се већ следеће године вратити на велика врата као извозници кукуруза, са више од два милиона тона, чини се да у тој игри нисмо баш потпуно поражени.

Чињеница је да нам је ове године извоз пшенице био изненађујуће добар и да је на страна тржишта пласирано 630.000 тона те житарице и брашна.

Прича о кукурузу, али и о малинама и другим производима често означеним као „извозна шанса Србије”, повод је да се запитамо шта то Србија реално има да понуди свету као свој производ, на која то тржишта извозимо или имамо могућност за извоз. Колико све то остаје на „шансама” и „потенцијалима”, а колико реално извозимо?

Kолико реално извозимо?

Тржишта држава чланица споразума CEFTA и EFTA, држава бивше Југославије, ЕУ и САД – укратко би гласио одговор на прво питање. На листи извозних тржишта убедљиво воде земље Европске уније, с којима Србија остварује око 60 одсто укупне спољнотрговинске размене. Велики увозници робе из Србије посебно су Немачка, Италија и Мађарска. С друге стране, укупан српски извоз на тржиште Европске уније чини свега 0,11 одсто увоза земаља ЕУ. Изузетак чине житарице, у чијем је укупном увозу у ЕУ Србија учествовала са више од два одсто у 2012. години. У томе се крије велики потенцијал за будућу сарадњу, процењују стручњаци, али само уколико наши привредници прилагоде понуду тражњи ЕУ. Последњих неколико година скочио је увоз у Србију из земаља ЕУ, који сада чини 17 одсто укупног српског увоза.

Шта смо и коме извозили у 2012.

РУСИЈА: јабуке, гуме, акумулатори, лекови.
НЕМАЧКА: електричне машине, обојени метали, воће и поврће.
КИНА: машине, минералне руде и отпаци метала, воће и поврће.
САД: сировине и репроматеријали, компјутери, опрема за телекомуникације

Други по важности спољнотрговински партнер Србије јесу земље чланице CEFTA. Већ се традиционално велики део робе из Србије извози у земље бивше Југославије, од којих су неке и даље чланице CEFTA (Црна Гора, Босна и Херцеговина и Македонија), док је Хрватска иступила из тог споразума уласком у Европску унију. Значајну спољнотрговинску сарадњу наша земља развила је и са осталим чланицама CEFTA, међу којима су и Молдавија, Албанија и Косово, а у игри су и чланице EFTA – Лихтенштајн, Норвешка, Исланд и Швајцарска.

izvoz_2012_zemljeПотписане уговоре о слободној трговини Србија има и с Руском Федерацијом, Белорусијом, Казахстаном и Турском. И као што рекосмо, са земљама CEFTA традиционално остварујемо позитивне резултате, али за извоз у Русију не достижемо баш увек извозне квоте јер немамо довољних количина. Јабуке су у овом случају наш најјачи адут, али ове године и ту смо кикснули.

Статистика показује да се у Русију извози 95 одсто јабука које се извозе из Србије и да је од јануара до марта ове године у ту земљу извезена 31.000 тона јабука, док је годину дана раније у истом периоду из Србије у Русију отишло 80.000 тона тог воћа. Али чак ни смањена количина јабука, испоставило се, није добра. Наиме, недавно су у Русију послате јабуке с превеликим садржајем пестицида, поводом чега се огласио и премијер Дмитриј Медведев, који је истакао да су неке испоруке опасне по здравље људи због високе концентрације пестицида и нитрата. Притом је нагласио да се то односи на јабуке из Пољске и Србије.

Стопа извоза расте?

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије, како показују подаци Републичког завода за статистику, за првих шест месеци 2013. износи 16,2 милијарде долара, што је за 10 одсто више него у истом периоду претходне године.

Извезена је роба у вредности од 6,5 милијарди долара, што је за 21,8 одсто више него у истом периоду претходне године. С друге стране, увезено је робе у вредности од 9,6 милијарди долара, што је за 3,2 одсто више него у истом периоду 2012.

Дакле, дефицит износи 3,1 милијарду долара, што је за 21,9 одсто мање него у истом периоду претходне године. Покривеност увоза извозом износи 67,7 одсто и већа је него у истом периоду 2012, када је износила 57,3 одсто.

Да ли је тај раст извоза, тј. смањење дефицита у спољној трговини, заиста реалан?

Овде треба бити обазрив. Јер, исто тако, статистички подаци показали су да је стопа извоза из Србије у прва три месеца ове године скочила за чак 22 одсто од истог периода 2012. И одмах је на сав глас објављено: Србија је изашла из рецесије! Али… Ту, наравно, постоји једно велико „али”, јер не смемо заборавити да су у прва три месеца 2012. године зима и екстремно ниске температуре практично блокирале пословање, па у поређењу с тим, ова година показује много боље резултате.

СИЕПА: Једно појављивање на сајму није довољно

У извозу из Србије, како за Маркет нетwорк истиче Маријана Јовановић, представник за односе с јавношћу Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), доминирају прехрамбени и пољопривредни производи попут замрзнутог и свежег воћа, јабука, бресака и шљива, и кондиторских производа. Она додаје да Србија има потенцијала и у органској производњи. Међутим, друго је питање да ли ми и у којој мери користимо све наше потенцијале за извоз.

– Економска криза утицала је на међународну размену и недовољно ангажовање расположивих капацитета. Међутим, и поред тога, домаћим компанијама на располагању су бројне могућности за повећање извоза. То се, пре свега, односи на споразуме о спољној трговини које Србија има с бројним земљама. На тим тржиштима наше компаније могу да буду конкурентне, али највећи проблем представљају недовољне количине производа. Извоз могу да спутавају и капацитети и квалитет производње, будући да се код нас и даље користи застарела технологија. Осим тога, тржишта на која одлази већина српских производа веома су захтевна у погледу норми, стандарда и увођења сертификата, па наше компаније и на то морају да обрате пажњу – истиче Маријана Јовановић.

Она каже да је приметно да компаније ипак све озбиљније схватају значај дугорочног планирања и унапређења процеса за постизање добрих извозних резултата. Извозни капацитети се, према њеним речима, могу повећати коришћењем различитих програма које спроводи СИЕПА, а који представљају помоћ приликом изласка на инострано тржиште, као и уз савете искуснијих извозника.

– У данашње време, када се квалитетан производ подразумева, домаћи извозници морају унапред да планирају своје извозне активности. Једно појављивање на неком сајму не значи ништа. Неопходно је да компанија буде присутна у континуитету на неком тржишту јер на тај начин шаље поруку да је озбиљан добављач, да има запослене који се озбиљно баве анализама, маркетингом и свим осталим активностима које једну компанију чине поузданим партнером. Да би се успешно наступило на било ком иностраном тржишту и извезао одређени производ или услуга, потребно је испунити неколико основних захтева који поред квалитета обухватају и капацитет, поштовање рокова испоруке и поседовање одређених сертификата. Осим тога, наравно, битни фактори су и маркетинг и дизајн производа – закључује Јовановићева.

Привредна варка

Према подацима Светске трговинске организације, Србија је забележила импресиван раст извоза у прва три месеца ове године – друга је на свету, одмах иза Парагваја. Расту извоза засигурно је допринела производња Фиата, као и у априлу када је извоз био за 30 одсто већи него у истом месецу прошле године и достигао рекордну вредност од 950 милиона евра у једном месецу.

spolj.trg.srbija-svetИпак, није све баш тако као што изгледа. Уколико упоредимо податак да је Србија 1990. године учествовала са 0,173 одсто у светском извозу, а да у првом кварталу 2013. тај удео износи свега 0,0664 одсто, јасно је и због чега не треба трчати пред руду приликом објављивања „изванредних” извозних резултата.

Када је реч о уделу Србије у светском БДП-у, према најновијим подацима ММФ-а, у 2012. години он је износио 0,095 одсто, а процењује се да ће у 2013. бити 0,094 одсто. Очекује се, међутим, даљи пад српског удела, па се тако појављују процене да ће 2018. године он у светској економији спасти на 0,086 одсто.

То су, међутим, само процене. Али ко зна, можда у наредних пет година успемо некако да унапредимо спољнотрговинску сарадњу и заиста постанемо велики играч на пољу извоза, па докажемо да процене нису тачне. Видећемо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *