03. новембар 2013. ,Танјуг, РТВ

БЕОГРАД – Прозводња прехрамбених артикала је за осам месеци забележила пад од 15,3 одсто, у односу на исти период 2012. године, показују подаци Републичког завода за статистику, које објавила Привредна комора Србије.

privredna-komora-srbije_300Раст је забележен само у производњи млечних производа за шест и преради конзервисаног воћа за поврћа за три одсто.

Пад је био присутан у производњи пекарских производа и тестенина за 2,4 одсто, код производње и конзервисања меса за 10, у производњи брашна и скроба за 18,7, у преради и конзервисању риба за 19,7, у производњи уља и масти за 36,9 и код осталих прехрамбених производа за 35,1 одсто.

За осам месеци произведено је 44.772 тоне меса, с тим што је производња говеђег и телећег меса смањена за 23 одсто, свињског за 16,1 и живинског за 13,2 одсто, док је повећана производња овчијег и јагњећег меса за 3,2 одсто.

Порасла је и производња обарених кобасичарских производа за 3,2 одсто и прерада сољеног свињског меса, у саламури и сушеног или димљеног за око један одсто.

Производња пастеризованог и стерилизованог млека износи 2,91 милион хектолитара, а при томе су количине пастеризованог млека смањене за 4,1, а стерилисаног за 14,9 одсто. Порасла је производња пуномасног млека у праху за 31,3 одсто, обраног млека у праху за 18, маслаца за 7,7, млечних намаза за 3,1, свежих сирева за 60 и тврдих за 19 одсто.

Повећана је и производња јогурта за 1,4 одсто, као и сладоледа за 34,1 одсто.

Смањена је производња пшеничног брашна за 21,1 одсто, а кукурузног за 18,2. Повећана је количина прашкастих скробних производа за 18, пшеничне прекрупе за 11,8, пшеничних и кукурузних клица за 11,7 одсто.

Драстичан раст од 78,2 одсто забележен је у производњи шећерних и млечних табли и дезерата са шећерним преливом, док је количина вафл производа повећана за 3,3 одсто и сланог пецива за 12,2 одсто.

Код конзервисаног поврћа, забележен је раст производње стерилисаног грашка за 63,7 и пастеризованих краставаца за 37,8 одсто.

У произвонђи пића забележен је пад од 3,2 одсто, при чему је производња пива остала на истом ниву, док је производња минералних негазираниг вода забележила пад од 11,3, а газираних од 4,7 одсто.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *