03. 01. 2014. , Бета, РТВ

БЕОГРАД – Пољопривреда Србије је додатно угрожена готово потпуном либерализацијом тржишта, односно смањењем увозних царина за аграрне производе из Европске уније (ЕУ) од 1. јануара ове године, изјавио је данас професор на Пољопривредном факултету у Београду Миладин Шеварлић.

liberalizacija_nespremni„Пољопривредници из Србије нису спремни за конкуренцију из ЕУ, јер је и без ње у последњих 10 година нестало 150.000 малих газдинстава“, казао је агенцији Бета Шеварлић коментаришући ступање на снагу последње фаза либерализације трговине са ЕУ. Она је почела 2009. по Прелазном трговинском споразуму, а сада доноси укидање или додатно смањење увозних царина за већину производа из Уније.

Шеварлић који је и председник Друштва аграрних економиста Србије, сматра да ће последња фаза либерализације, допринети да Србија „изгуби“ још 250.000 пољопривредних газдинстава.

По његовим речима, „на тај начин испуниће се очекивања ЕУ да смање издвајања из буџета за суфинансирање субвенција за српску пољопривреду“.

Шеварлић је прецизирао да просечан српски пољопривредник производи десет пута мање хране од немачког пољопривредника. Односно, пољопривредник из Србије производи за око 18 потрошача, а онај из Немачке за 160 што, како је указао, најбоље говори о неконкурентности домаћег аграра.

Шеварлић је оценио да Прелазни трговински споразум Србије и ЕУ има катастрофалне последице посебно у пољопривреди јер је она извозно оријентисана, а увозно зависна од сировина потребних за аграрну производњу, као што је минерално ђубриво, ветеринарски лекови, сировине за сточну храну.

„Проблем је и то што је Србија једина држава која је ушла у фазу потпуне либерализације, а да није започела процес преговора (са ЕУ), када се, по правилу, стиче право на барем минимално учешће у претприступним фондовима намењеним побољшању конкурентности пољопривреде и равномеринијем регионалном развоју“, рекао је он.

Шеварлић је казао да нико у држави још није направио анализу колико је новца изгубљено у домаћем аграру након почетка либерализације тржишта, додавши да готово ништа није урађено ни у повећању конкурентности и продуктивности пре отварање тржишта, иако се годинама о томе причало.

Проблем, како сматра, представља и то што су многа српска села остала само са старачким домаћинствима, те ће либерализацију тржишта највише осетити мала и старачка газдинства која иоанко не остварују знатнију зараду.

Баласт већој конкурентности домаће пољопривреде, по његовом мишљењу, представљају и лоша инфраструктура у селима, стара механизација.

„Због неадекватних мера аграрне политике које су спровођене, посебно од 2004. до данас, фаворизовани су велики произвођачи да буду још јачи“, казао је он.

Шеварлић не очекује да ће либерализација допринети смањењу цена пољопривредно-прехрамбених производа из увоза, јер се то није десило ни када је од 2009, по Прелазном трговинском споразуму, почело фазно смањивање царине.

Он сматра да Србија може да умањи негативне ефекте либерализације увођењем ванцаринских и сезонских ограничења, прописивањем обавезе о минималној заступљености домаћих производа у трговинама и заустави увоз сировина и производа на бази генетски модификованих организама.

„И пољопривредници морају да повећају конкурентност удруживањем, јер како ћемо се удружити са пола милијарде становника ЕУ, а не можемо с нашим рођацима и комшијама“, казао је он и додао да ће и локалне самоуправе морати да се више ангажују за помоћ удруживању и да помогну пројекте јавно-приватног партнерства.

Професор Пољопривредног факултета је казао да би Србија требало да за неколико пута повећа број агронома-саветника. Сада за више од 630.000 газдинстава пољопривредно саветодавна служба има само 238 саветодаваца, а да би Србија била на нивоу Хрватске или Словеније, требало би да има три до пет, односно осам до 10 пута више саветодаваца.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *