25.01.2014., Танјуг

БEOГРAД – Председник Друштва аграрних економиста Србиjе Mиладин Шеварлић оценио jе да аграрни буџет ни ове године не износи пет одсто укупног државног буџета, колико jе Србиjа по закону дужна да издваjа у аграрни фонд.

Шевралић jе Танјугу рекао да ниjе тачно да 45,4 милиjарде динара буџета Mинистарства пољопривреде, чини 5,65 одсто буџета, већ да jе то око 4,15 одсто.

AG_budget_04-12Kако jе нагласио, аграрни буџет ниjе исто што буџет Mинистарства пољопривреде, већ чини само jедан његов део.

„Чак и да буџет Mинистарства пољопривреде представља исту суму као и аграрни буџет, то ниjе пет одсто, колико jе Србиjа по закону jе дужна да издваjа у аграрни фонд“, каже Шеварлић.

Према његовоj рачуници, пољопривредници су у овоj години закинути за 13,4 милиjарде динара, или за 32,4 одсто укупних средстава издвоjених ове године за аграрни буџет.

Шеварлић jе оценио и да jе непримерено да се и даље наставља политика коjом се свим власницима или носиоцима регистрованих пољопривредних газдинстава даjе исти износ субвенциjа од 12.000 динара по хектару, jер jе земљиште различитог квалитета због природних услова.

Oбjаснио jе да у науци о земљишту, постоjи однос коефициjената jедан за прву класу, а четири за последњу осму класу.

„Уколико су субвенциjе 12.000 динара за прву класу, за осму класу треба да буду 48.000 динара или ако су 12.000 динара за последњу наjмање квалитетну категориjу земљиште, скелетних земљи на пример у брдско планинском подручjу 12.000 динара по хектару, онда за наjквалитетниjи воjвођански чернозем субвенциjе треба да износе свега 3.000 динара по хектару“, оценио jе професор Пољопривредног факултета.

Шеварлић сматра и да jе непримерено да се закупцима око 300. 000 хектара земљиста у државноj своjини даjе субвенциjа у износу од 12. 000 динара по хектару, иако практично на таj начин повећаваjу економичност пословања, површину, обим производње и смањуjу трошкове по jединици површине.

Tо земљиште, како оцењуjе, ниjе доступно свима по истим условима, односно фаворизуjу се само регистрована пољопривредна газдинства у одређеним подручjима, где постоjи већа површина државног пољопривредног земљишта коjа се издаjу у закуп.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *