07.09.2017., РТВ, Марија Тришић

ВРШАЦ – Аграрни стручњаци процењују да је домаћа пољопривреда због суше претрпела штету од готово милијарду евра, а само на кукурузу више од половине тог износа. Најављују се мере помоћи произвођачима, а вршачки пољопривредници кажу да ће због суше имати веће штете него 2012. године. …

У Вршачком атару озбиљнија киша пала је последњи пут половином маја месеца. Овогодишња суша оставила је значајне последице на пшеницу која је већ скинута, на сунцокрету такође, а највише је страдао кукуруз.

Горан Митрованов, који се пољопривредном бави већ четврт века, каже да не памти овако лошу годину.

„Пшеница је подбацила за једно 30 одсто, бар на мојим парцелама, сунцокрет 50, негде и преко 50 %, кукуруз смо тек сад почели да скидамо, а можете и сами да видите да и од кукуруза неће бити малтене ништа“, прича Митрованов.

Штета ће и на кукурузу бити преко 50 одсто, па се на неким парцелама очекује принос од тек тону до тону и по хектару, на појединим ни пола тоне. Митрованов самостално обрађује 70 хектара земље, пшеницу узгаја на 20, а на по 25 ha кукуруз и сунцокрет, а ове године имаће најмање приносе икада, као и његове колеге из Удружења Вршачки ратари.

„Ова година би морала да буде последња година убеђивања да ли нам системи за наводњавање требају или не требају, и где нам они требају или не требају. Ми данас тачно знамо које културе, и ратарске и повртарске, не могу да поднесу терет те инвестиције, али очигледно је да ћемо морати у системе за наводњавање укључимо и ратарске културе које су до сада биле у сувом ратарењу“, упозорава агроекономски аналитичар Милан Простран.

На свих 70 ha Митрованов се бави – сувим ратарењем. Каже да би се земљиште можда и могло наводњавати, али највише пет година, након чега долази до спирања и губљења пХ вредности, па је потребно применити стајско ђубриво.

На овој територији, истиче, не постоји довољно велики сточни фонд за то, па наводњавање нажалост не може бити дугорочно решење. Зато, и он и остали ратари, очекују помоћ државе, иако је свестан да су, како каже, „ово фирме под ведрим небом“.

„Једини приход у мојој породици је од пољопривреде, а имам двоје средњошколаца, и још двоје мале деце. Ја једноставно волим пољопривреду, и да је не волим не бих се њоме ни бавио. Е сад – видећемо како ћемо изаћи на крај са свим овим. Не знам“, додаје забринуто Митрованов.

А разлози за бригу су оправдани. Озиме културе попут уљане репице већ се сеју, сетва озиме пшенице и јечма почиње већ за месец дана, а велики број пољопривредника са ове територије неће имати довољно новца ни да заснује јесењу производњу. Осим суше и слабих приноса, на то ће утицати и тренутно ниске откупне цене.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *