14.09.2017., РТВ (Ана Ребић)

КРАГУЈЕВАЦ – Ове године суша је узела данак и у Шумадији па је принос ратарских култура драстично смањен. Кукуруз је највише страдао па се очекују приноси у висини једне четвртине рода у просечној години.

Све ово утицало је и на сточаре у Шумадији. Док једни имају залихе сточне хране и од прошле године, други налазе алтернативне начине за обезбеђивање потребне хране.

Јован Голубовић из села Сипић са тридесет и два грла крава и производњом од 150 литара млека дневно један је од већих сточара у Шумадији. Јован обрађује 60 хектара земље па ће имати довољно сточне хране за своја грла иако се брине да се слична ситуација са сушом не понови и следеће године.

„Следећа година ће бити критична јер је кукуруз много подбацио и мислим да је око 70 одсто мањи принос ове године него што је био прошле. Што се тиче детелина и трава ту је исто био подбачај зато што без воде нема ни раста биљака, имали смо само два кошења луцерке. Пошто смо имали велике залихе у нашем домаћинству од прошле године следећу ћемо некако да изгурамо, без неких већих проблема али ако и следећа година буде сушна и слична као ова, онда ћемо сигурно ићи на смањење сточног фонда“, каже Голубовић.

Мирољуб Павловић из села Велико Крчмаре има нешто мању производњу са око двадесетак грла. Силажа је на његовом домаћинству већ урађена али неће бити довољна за целу годину. Због тога Мирољуб планира да посеје друге културе које ће му омогућити довољно хране за грла па неће морати да смањује сточни фонд.

„Ја нећу да имам довољно хране до пролећа, мада сам спреман да радим такозване зелене масе, да сејем перка и озимни грашак. Перко стиже почетком априла, грашак стиже почетком маја, а такође у мају се коси и луцерка, тако да бих на неки начин сачувао овај сточни фонд што имам и опстао бих некако. Тешко да ће да има зараде са овом количином хране. Храна ће сигурно због суше бити скупља као и концентрат“, каже Павловић.

Да се кукурузно зрно и стабљика не би скроз осушили стручњаци саветују да се силажа већ сада обави. Са спремањем силаже месец дана раније треба бити обазрив и потребно је више труда и рада него иначе око ситњења зрна и стабљике.

„Препорука власницима грла односно сточарима је да кукуруз који су планирали за зрно искористе за силажу како би се макар нешто исплатило. И то је боље него да се сачека да потпуно буде сува стабљика јер је код кукуруза у појединим деловима род доста смањен. Затим би могло да се иде на нека алтернативна хранива, хранива која нису баш толико продуктивна и производна. Може да се да и шашина, слама, семе лошијег квалитета, све може само да грла преживе ову годину“, каже Горан Јоксић, саветодавац за сточарство.

Ипак оно што је највише забринуло сточаре је могућа несташица сточне хране чија је последица смањење сточног фонда. За сада се то неће десити али уколико се наставе сушне године многи већ планирају смањење производње на својим имањима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *