31.10.2017, РТС

У првих седам месеци ове године Србија је увезла за трећину више свињског меса него лане, а произвођачка индустрија у тој грани бележи пад од око три одсто, тврде у Привредној комори Србије. Зашто Србија са традицијом узгоја свиња и са квалитетним месом увози свињетину и прерађевине?

Да ли због цене, да ли због теже припреме, потрошња свињског меса и прерађевина пала је последњих година са 16,5 килограма по глави становника на 14,5 килограма. Мања потражња али и то што је, кажу сточари, тешко произвести живу стоку, разлози су што се пољопривредници све ређе одлучују за свињарство.

У Вршцу, где не ради ниједна кланица, произвођачи и прерађивачи се довијају и у локалним месарама продају месо.

„Произвођачи стоке, кажем за ове мале произвођаче, немају рачуна и сигурност у своју производњу, преко цене жита, кукуруза, јечма, преко тих ствари од којих се прави концентрат до продајне цене живе стоке. Људи полако губе вољу и тове стоку само за своју потрошњу која им је потребна за годину дана“, објашњава Миодраг Логожан из Удружења одгајивача свиња и прерaђивача меса „Шунка“.

На слабог домаћег произвођача рачунају увозници. Иако постоје прелевмани на увоз меса и прерађевина из Уније, на робу из земља региона нема додатних оптерећења.

„Што се тиче ове године, увоз свињског меса је већи за 30 одсто него за исти период прошле године и за првих седам месеци је увезено негде око 13.000 тона свињског меса. Разлог свему овоме је висока цена товљеника која је била заступљена током целе године“, каже Ненад Будимовић из Удружења за пољопривреду ПКС-а.

Цена од 220 динара по килограму живе стоке била је виша од оне коју смо плаћали за увоз свиња из Немачке, Мађарске, Хрватске. Прерађевине највише увозимо из Италије, Немачке и Мађарске.

Из наших погона конзервиране производе шаљемо у Хрватску, Словенију, Аустрију, трајне и полутрајне у земље бивше Југославије, а свињско месо у Руску Федерацију. Извоз у Европску унију кочи стари проблем.

„Што вакцинишемо против свињске куге и можемо да извозимо само термички обрађено месо и конзервисано месо. Не можемо трајне производе и полутрајне производе који имају добру цену и асортимански се траже“, указује Будимовић.

Док се чека укидање вакцинације и отварање нових тржишта, држава произвођачима, између осталог, рефундира од 50 до 65 одсто инвестиција у прераду, субвенционише куповину стоке, опреме.

„Оно што је за Министарство најважније јесте да ми интензивно радимо на доношењу правилника који се односе на класирање свињских али такође у перспективи и говеђих трупова јер то је онда једна објективна оцена квалитета и за кланичаре али и за власнике фарми, односно произвођаче свиња“, рекао је помоћник министра пољопривреде Ненад Катанић.

Док чекају већу помоћ државе, српски произвођачи тврде да је домаће месо квалитетније од увозног, које, кажу, треба строже контролисати.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *