01. 12. 2016., Блиц

Влада Србије усвојила је данас Предлог закона о буџету за 2017. годину којим су планирани приходи у износу од 1.092,9 милијарде, а расходи 1.162 милијарди динара, саопштило је Министарство финансија.

Како је саопштено, планирани фискални дефицит на нивоу републике за следећу годину је 69,1 милијарду динара, што је за 52 милијарде ниже од дефицита који је био предвиђен буџетом за ову годину.

– Упркос томе што су први пут у расходе буџета Републике укључени сви пројектни зајмови као и расходи Коридора Србије у укупном износу од 43,5 милијарди, планирани дефицит у 2017. години биће за 52 милијарде нижи од дефицита који је био предвиђен буџетом за 2016. годину – наводи се у саопштењу.

Планирани раст БДП три одсто

Приходи буџета од наплате пореза, како је предвиђено, износиће 916,8 милијарди динара, од чега је наплата ПДВ-а 466 милијарди.
Буџет за наредну годину је планиран на основу прогнозе да ће у 2017. години реални раст БДП-а износити 3,0 одсто, БДП дефлатор 1,6 одсто а индекс потрошачких цена на мало 2,4 одсто.

Влада Србије претходно је усвојила и Фискалну стратегију за 2017. годину са пројекцијама за 2018. и 2019. која претходи изради Нацрта закона о буџету за 2017. годину који ће, како је планирано, бити пред посланицима током овог месеца.

Шта су основни циљеви

Основни циљеви у наредном средњорочном периоду фокусирани су на одржавање макроекономске стабилности, даље спуштање нивоа дефицита на одржив ниво уз наставак примене мера фискалне консолидације, као и наставак смањења учешћа јавног дуга у БДП које је започето у 2016. години, а све у склопу наставка спровођења аранжмана са Међународним монетарним фондом.

Захваљујући успешним мерама фискалне консолидације створен је простор за повећање пензија и плата у делу јавног сектора, чиме се обезбедјује раст расположивог дохотка и животног стандарда становништва, али тако да се не угрозе планирани циљеви фискалне политике.

Приоритет остаје и успостављање пореског система који стимулативно делује на привредну активност и запошљавање, обезбеђује већу ефикасност наплате пореза и смањење сиве економије.

Фокус ће бити и на јачању стабилности и отпорности финансијског сектора, отклањању препрека привредном расту и подизању конкурентности спроводјењем свеобухватних структурних реформи, наставку реформи јавних предузећа, као и подизање укупне ефикасности јавног сектора.

У Буџету више пара за пољопривреду него ове године

Буџет Министарства пољопривреде за 2017. износиће 43, 778 милијарди динара, што је у односу на овогодишњи повећање од 8, 11 одсто, односно за 3, 284 милијарде динара, саопштено је данас на конференцији за новинаре у Влади Србије.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекао је да је за субвенције у пољопривреди опредељено 3, 284 милијарди, а највеће повећање буџета за наредну годину је у делу подршке инвестицијама у износу од 2, 2 милијарде, што је четири пута више него ове године, када је било предвидјено око 520 милиона.

– Буџет Управе за аграрна плаћања повећан је за 2, 522 милијради динара – навео је министар.

За старт апове су планирана три извора финансирања- из националног будзета биће обезбедјено 100 милиона динара и из Фонда за развој више од 120 милиона динара, а трећи је кроз пројекат мининстарства и ЕБРД.

Буџетом, како је казао министар у циљу подстицаја сточног фонда предвидјен је износ од 5.000 динара по грлу за краве за производњу телади јер оне до сада нису биле у систему подстицаја.

За квалитетне приплодне крмаче и нерастове увећани су подстицаји по грлу са 7.000 на 10.000, док премије за млеко остају седам динара по литру, најављујући да ће подстицаји за млеко бити већи када се успостави тренд плаћања по квалитету.

– Такође је предвиђена и већа подршрка пчеларству, кроз подстицаје по кошници са досадашњих 600 на 720 динара – рекао је Недимовић.
Навео је да су предвиђени повраћаји у износу до 50 одсто за набавку нових специјализованих трактора за воћарско-виноградарску производњу, као и 50 одсто за хладњаче и исто толико и за објекте за прераду.

– Планиранмо да подржимо прерађивачке капацитете у сектору млека, меса, воћа и поврћа, да би тај сектор учинили конкурентнијим, а нарочито кроз посебне законе који се тичу безбедности хране да уведемо стандарде за мале произвођаче -рекао је Недимовић.
Према његовим речима, предвидјени су и посебни подстицаји за набавку опреме и нових прикључних машина за биљну и сточарску производњу од 40 до 50 одсто.

– Овај буџет има развојни и инвестициони карактер. Он је мера наше опредељености да мењамо стање у пољопривреди. Буџетом за 2017, смо прекинули тренд смањења средстава за пољопривредукоји смо имали у претходна два буџета. Желимо да створимоповољну климу како би произвођачи у 2017. могли да конкуришу за ИПАРД средства – казао је он.

Недимовић је додао да је планирано да се наредне године имплементира и 450 милиона динара у различите развојне пројекте које се тичу локланих самоуправа, као и збрињавање индустријског отпада и активности око пречишћавања вода.

– Први пут биће мерена контрола квалитета ваздуха и радиће се мониторинг на целој територији земље – навео је Министар пољопривреде и заштите животнере средине.

Он је потсетио и да ће у наредним данима бити исплаћено 1,2 милијарди динара и 5.440 газдинстава ће добити подршку за инвестиције које су имали у опрему, механизацуију и складишне капацитете.

Најавио је и да би сутра требало бити усвојена измена закона о пољопривреди и рулалном развоју како би Србија испунила још један од услова који су јој у екстерној ревизији Европске комисије дати.

Према речима Недимовића, тренутно је приход по пољопривредном газдинству 5.990 евра на основу статистика ЕУ, а идеја је да се у наредне три године повећају финансијски капацитет за 30 одсто, а да би се то постигло до 2018.мора пуно да се ради.

Будимовић је закључио да је буџет за пољопривреду за наредну годину 4,78 одсто у односу на пореске приходе који су утврђени законом о буџету.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *