19.03.2108., Ekonomski Online

У Криваји код Бачке Тополе, сутра се отвара прва дигитална фарма, не само у Србији, него и у региону, која ће означити нови корак у пољопривредној производњи.

Оснивач Дигиталне фарме, Научни институт “Биосенс” из Новог Сада, у оквиру пројекта “Антарес”, који заједнички финансирају ЕУ и Влада Србије, у малом бачком селу сместиће најсавременију иновативну технологију у области прецизне пољопривредне производње.

Свој дом на Дигиталној фарми, смештеној у оквиру пољопривредног предузећа “Криваја д.о.о.”, добиће и интелигентни роботи Лала и Соса, сензори за одређивање влажности земљишта и листа и за детекцију тренутних потреба биљке за азотом, сонде за електромагнетну проводљивост земљишта, хиперспектрална визија за рано откривање болести биљака, дронови за мапирање терена и праћење раста култура, комуникациони системи “Лора” за пренос информација са њиве до сервера, “Агросенс” – дигитална платформа за праћење стања усева.

“Дигитална фарма треба да све ове информационе технологије за унапређење производње приближи људима који се баве пољопривредом, тако што ће се они на лицу места уверити како сензори и роботи функционишу. Циљ је и да од њих добију непристрасан научни савет, како би дошли до тога шта је најбоље за њихову фарму, било да је реч о великим предузећима или малим газдинствима” објашњава за “Вечерње новости” Весна Бенгин, директорка института “Биосенс”.

Она ће имати свој физички – машине и роботе – и виртуелни део, који чини “Агросенс” платформа, потпуно бесплатна, путем које се могу добити подаци о усевима, прецизна временска прогноза за одређену локацију и сателитски снимци.

“Роботи су ту да ураде неке послове уместо човека. На пример, када човек гледа јабуку, она му изгледа црвено и зрело, али уз помоћ робота са камером видимо да у њој још нема максималне количине шећера и да је боље сачекати још који дан, како би она била слађа, а тиме и њена откупна цена већа”, наводи Бенгин.

“Вештачка интелигенција може дати препоруку шта да се ради, али само човек може да одлучи да ли ће то и урадити. Примера ради, постоји неколико стотина различитих сорти соје и у зависности од географске локације пољопривредник може да засеје соју која даје највећи принос, али је и неотпорна на сушу или кишу. С друге стране може да узме неку отпорнију, али је принос мањи. Вештачка интелигенција је ту да предложи могућности и решења, однос између ризика и профита, али коначна одлука зависи од воље човека”, објашњава Бенгин.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *