13.04.2018., РТВ, Ана Ребић

КРАГУЈЕВАЦ – Земљишта у Шумадији су јако кисела па имају мањи садржај органских материја и фосфора. Због тога стручњаци саветују пољопривреднике да редовно носе узорак земље на анализу како би се уз примену мера и унос потребне количине минералних хранива повећао квалитет самог земљишта. Када је реч о сточарству посебан акценат стручњаци стављају на одржавање хигијене у шталама јер већина газдинстава у Шумадији и даље примењује везани систем држања грла.

Преко 75 одсто земљишта у Шумадији је кисело. Кисело земљиште утиче на принос, биљке остају гладне храњивих материја па је неопходно предузети и потребне мере.

„Зато препоручујемо мере поправке земљишта а то је уношење млевеног кречњака. Најбољи период за то је после жетве када дође до заоравања стрништа и то заједно са загорелим стајњаком. Препоручујемо и меру поправке хумизацијом- то је недостатак хумуса у земљишту и то уношењем органских ђубрива у земљиште. Постоји још једна мера а то је фосфатизација- уношење фосфора у земљишта“, рекла је Љиљана Вуксановић, саветодавац за ратарство.

Пољопривредници у Шумадији најчешће греше при употреби минералних хранива и то када их користе у великим количинама. Због тога је потребно носити земљиште на анализу како би се на време реаговало.

„Много је битно одрадити све анализе које су потребне и поступати по правилима које процедура налаже. Сам старт је најбитнији за сваку биљку и он утиче и на принос и на величину плода. Када припремам земљиште прво узмем стајњак, онда га лепо просушим, исфризирам, онда додам мало земље, па затим извршим контролу и онда пунимо кесе“, рекла је Сребра Величковић, село Јовановац.

Када је реч о производњи млека најбитнија је хигијена муже, одржавање стајског простора и правилна исхрана грла. У току је и припрема законске процедуре на основу које ће се млеко плаћати по квалитету а не само по количини.

„То је тренутно око 100.000 бактерија и 400.000 соматских ћелија. То ће се плаћати одлично као неки екстра квалитет. Преко тога плаћа ће се много мање. Виме код крава треба одржавати чистим, простирка мора да буде потпуно чиста, пре муже се дезинфикује виме, заправо те папиле се дезинфикују. Када се мужа заврши такође, и оне иду у раствор јода који их дезинфикује, тако се папиле затворе“, рекао је Горан Јоксић, саветодавац за сточарство.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *