09.07.2018., Политика

Због кише која пада данима још није завршена жетва житарица која је почела пре месеца дана и до сада је пожњевено тек око 80 одсто површина, речено је данас Танјугу у удружењу Жита Србије.

„Због обилне кише и прекидања жетве више пута, знатно је смањен квалитет наших житарица”, рекао је Танјугу директор Жита Србије Вукосав Саковић.

Он наводи , да је на срећу 40 одсто жетве завршено пре падавина и да се може говорити о томе да ће бар 40 одсто пшенице бити доброг квалитета, као и да ће проценат сточне пшенице бити знатно повећан.

„Жетва је почела веома рано, 9. јуна, комбајни су већ били на њивама и данас месец дана касније ми смо стигли свега до 80 одсто пожњевених површина. Жетву смо почели са одличним резултатима и када су приноси у питању, а посебно када је реч о квалитету”, рекао је директор Жита Србије Вукосав Саковић.

Како каже, „киша је утицала на хектолитар који је у паду и испод дугогодишњег просека за нашу земљу”.

„Следећи проблем се односи на проклијала зрна. Тамо где је пшеница полегла због олује и невремена, града и слично, жито је углавном проклијало, а посебно у областима где су падавине биле изузетно велике. Познато је да проклијала зрна не могу да се користе у људској исхрани, као и да се та пшеница може користити само за производњу сточне хране”, објашњава Саковић.

Када је реч о приносима, истиче да је ту ситуација многа боља и да су они ове године близу рекордних.

Према његовим речима, у Војводини се очекује просечан принос од око шест тона по хектару, пошто су се до сада кретали од пет до 8,4 тоне, а у централној Србији између четири и шест тона.

„Очекује се укупан просек за Србију око пет тона по хектару и то би нам дало око 3,3 милиона тона пшенице. Србији је од тога потребно 1,5 милиона тона, а све остало је намењено извозу. Само треба са оваквим квалитетом и веома великом понудом у свету пронаћи купце”, навео је Саковић.

Када је реч о пролећним усевима, каже да је вегетација нешто бржа него уобичајено за наше поднебље и да они за сада изгледају одлично, како сунцокрет, тако и соја и кукуруз.

„Уколико временске прилике буду нешто боље, односно ако падавине не буду свакодневне, можемо очекивати рекордан род тих усева, али не само рекордан већ и род који би дошао за 10 до 15 дана раније него што је то уобичајено”.

Истакао је да је познато да је Србја један од већих извозника кукуруза у свету и да је с веома важно да род кукуруза буде добар, а посебно зато што су сетвене површине под кукрузом смањене у корист, пре свега, пшенице и уљане репице, а делимично и сунцокрета.

Тако бисмо бисмо сачували тржишта која смо годинама освајали, додао је Саковић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *