EurActiv, Is Local Food Better?

21. април 2009, Sarah DeWeerdt, Worldwatch Institute

„Локална храна је укусна“, али проблеми са системима исхране и њиховим утицајем на животну средину – и решењима која се односе на њих – су глобални, пише Sarah DeWeerdt у априлу за Worldwatch Institute. Нaчин на који храна утиче на животну средину одређујe не само то колико хранa путује, већ и то шта једемо и како је то произведено, објашњава DeWeerdt.

„Године 1993, један шведски истраживач израчунао да састојци типичног шведског доручка – јабука, хлеб, маслац, сир, кафа, крем, сок од наранџе и шећер – прелазе удаљеност једнаку обиму Земље пре доласка на скандинавске столове “ пише она

„У светлу ових чињеница, упозорење да се “ једе локално“ само изгледа здраво-разумски, наводи она. Али шта је пре свега ‘локална храна’. Шта је то локално?“, пита она.

„Понекад се под локалним подразумева храна која се узгаја у кантону (општини), у оквиру округа или покрајине, или чак, у случају неких малих европских народа, у држави“, објашњава DeWeerdt.

„Све ово су правилни начини размишљања о […] локалном. Али све то нема много везе са еколошким трошковима и користима“, додаје она..

Утицаја хране на животну средину „зависи и од тога како је превезена храна, не само колико је далеко“, истиче DeWeerdt.

„На пример, возови су (тона/ тону) 10 пута ефикаснији у преношењу терета него камиони, тако да можете јести кромпир довежен са 100 миља удаљености, или кромпир довежен возом са удаљености 1.000 миља, а да емисија гасова са ефектом стаклене баште у току превожења од њиве до трпезе буде отприлике иста“ објашњава она.

„Утицај исхране зависи и од начина гајења“, додаје аутор, цитирајући чињеницу да је за швеђане, у погледу гасова са ефектом стаклемне баште, боље да купе парадајз из Шпаније (или из Србије прим.прев.) него из Шведске. То је зато што су шпански парадајз гаји на отвореном пољу, док се локални парадајз гаји у стакленицима уз велику потрошњу фосилних горива.

„Анализа животног циклуса (LCA) [фазе производње хране / транспорт / потрошња] открива да удаљеност хране има релативно мали утицаја кад су гасови са ефектом стаклене баште у питању“, објашњава DeWeerdt.

Штавише, „питање – шта једете утиче бар онолико колико и питање колико далеко храна путује“, додаје она. „Велики део емисије гасова у вези је са производњом меса и млека и то у облику метана и азотног оксида, гасова са ефектом стаклене баште који имају 23 и 296 пута јачи ефекат од угљен-диоксида“, објашњава она.

Дакле, локална храна није нужно „зеленија“, али „ако сте потрошач заинтересован за „зеленију“ храну, домаћа производња хране је тренутно добро место да је пронађете,“ закључује DeWeerdt.

Она, такође, упућује на веће инвестиције у железничку инфраструктуру, на више стандарде у производњи течних горива, на „угљеник -порески систем кији би покрио неке од еколошких трошкова пољопривреде која се тренутно екстернализује (излази из стакленика?)“ и да би се смањили еколошки утицаји који зависе од хране.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *