30.11.2008., S-media

Београд – У Србији тренутно раде четири фабрике које се баве производњом горива на бази дрвета – пелета.

Београд – Помоћник српског министра рударства и енергетике за обновљиве изворе Дејан Стојадиновић изјавио је да у Србији тренутно раде четири фабрике које се баве производњом горива на бази дрвета – пелета.

Стојадиновић је агенцији Бета казао да је годишњи капацитет производње тих фабрика око 50.000 тона пелета.

Према његовим речима, производњом дрвних пелета баве се две фабрике из Бајине Баште „Зелена Дрина“ и „О3“, као и фирме „Биоенерџи (Биоенергy) поинт“ и „Биотерм (Биотхерм).

Више од 90 одсто укупне производње пелета извозе се, а главни разлог је недовољна информисаност домаћих потрошача као и некомплетна понуда производјача и увозника пећи и котлова на дрвни пелет и њихове цене, казао је Стојадиновић.

Он је нагласио да је интересовање иностраних и домаћих компанија за инвестирање у подизање фабрика за производњу пелета у Србији велико, јер су потенцијали дрвног остатка који се користи за производњу овог горива велики.

Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић казао је да се тржиште дрвних пелета у Србији развија од 2006, а да раст цена нафтних деривата и чињеница да се та горива могу произвести као домаћи производи за које није потребно издвајати велике суме новца, обезбедјују добру перспективу.

Главоњић је за агенцију Бета рекао да су први значајнији допринос повећању потрошње пелета у Србији дале Београдске електране које у овој грејној сезони у две градске топлане уместо мазута користе 10.000 тона овог дрвног горива.

Он је казао да цене пелета током године осцилирају и зависе од потражње на тржишту која је највећа пред зиму.

Према Главоњићевим речима цена дрвних пелета од букве у 2007. години у Србији била је 185 евра по тони, док је у новембру ове године тона чамовог пелета била око 120, а буковог око 160 евра.

Професор је објаснио да се пелети производе од дрвног остатка који настаје у прерадом дрвета. Тај остатак се касније ситни до нивоа дрвног брашна, а затим сабија у посебним пресама.

Како је додао готов производ је цилиндричног облик пречника од 6 до 12 милиметара, а дужине најчешће од 10 до 30 милиметара па је веома погодан за коришћење, јер захтевају најмање складишног простора од осталих горива на бази дрвета.

Поред тога, како је додао, предност употребе пелета као извора енергије је и то што се са њима лако рукује и лако се потпаљују, а могу да се користе и у собним пећима или котловима за централно грејање чији је рад у потпуности аутоматизован.

Производња пелета у Европи отпочела 80-тих година и то прво у Шведској због високе цене нафте и потребе да се смањи загадјење ваздуха и животне средине које настаје великом употребом угља и осталих фосилних горива.

„Потрошња и тржиште пелета у Европи се од тада интензивно развијају и 2006. године било је 200 фабрика за производњу, а произведено је 4,5 милиона тона пелета“, казао је Главоњић.

Он је нагласио да су највећи светски производјачи пелета Шведска, Америка, Канада и Аустрија, док је у региону Западног Балкана лидер у производњи Босна и Херцеговина са годишњом производњом од преко  150.000 тона.

Главоњић је додао да су се земље чланице ЕУ у марту 2007. године договориле да до 2020 године, достигну ниво од 20 одсто учешћа обновљивих извора енергије у укупној производњи енергије од чега ће дрвна биомаса имати значајно учешће.

Он је нагласио да многе земље ЕУ разним мерама стимулишу потрошаче да предју са фосилних на биообновљива горива као што је дрво, наводећи пример Велике Британије где сви производјачи и увозници котлова и пећи на дрвну биомасу од 2001. године добијају пореске олакшице.

Потрошачима у Аустрији се враћа 30 одсто од цене коштања котлова и инсталација за централно грејање уколико се определе да користе дрвну биомасу, казао је Главоњић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *