Кад се пољопривреда, која има подршку државе у облику субвенција од мање од 2,5% буџета, излаже отвореној конкуренцији пољопривреда које имају подршку државе од 40% буџета, и то у току неколико последњих деценија, то се обично назива нелојалном конкуренцијом. Ко треба да штити српску привреду од нелојалне конкуренције, ако не њена министарства?

УПОРЕДНИ ПОДАЦИ : СРБИЈА-ЕУ

ЗАКОН О ТРГОВИНИ

04.05.2012., Танјуг

БЕОГРАД – Потпуна либерализација промета роба и услуга донеће тржишну утакмицу у којој неће моћи да играју сви пољопривредни произвођачи из Србије, изјавио је данас помоћник министра пољопривреде и трговине Милош Миловановић.Он је на промоцији 19. броја научног часописа „Изазови европских интеграција“ истакао да ће највећи изазов у европским и светским интеграцијским токовима бити конкурентност српских произвођача.

Миловановић је казао да ће у тржишној утакмици моћи да учествује једна група конкуретних произвођача, који се могу додатно унапредити уколико нису већ конкуретни у потребном обиму, док остаје „завидан број пољопривредних газдинстава којима је потребна алтернатива“.

Како је прецизирао, та алтернатива лежи у органској пољопривреди, производњи производа са заштићеним геограФским пореклом и бављењу сеоским туризмом, односно „неким видовима економских активности у руралним областима које нису нужно везане за пољопривредну производњу“.

„Либерализација промета роба и услуга намеће императив у повећању конкуретности, снижењу цене коштања, повећању квалитета и усклађивању процеса производње, прераде и пласмана са условима који владају на међународним тржиштима“, нагласио је Миловановић.Он је указао да „пољопривредна политика мора да нађе одговоре на више питања у смислу избора мера које стоје пред корисницима“, напомињући да се то односи на диверсиФикацију у већој мери него до сада.

Tакође, отвара се и питање буџета и институционалног окончања вишегодишњих активности које се односе на припрему субјеката за производњу и промет хране за тржишну утакмицу чији Србија постаје део“, додао је Миловановић.Он је подсетио да је тржиште Европске уније (ЕУ) „наш најпоузданији и највећи партнер који конзумира 50 одсто нашег укупног извоза хране“, док на тржиште ЦЕфTА отпада 41 одсто извоза.

Миловановић се на крају захвалио и француској на „прихватању и спремности да буде европски мост српске пољопривреде“, подсећајући да та земља има непроцењиво искуство као практично ексклузивни аутор заједничке пољопривредне политике ЕУ.

Амбасадор француске у Србији франсоа Гзавије Денио нагласио је да је сарадња две земље на пољу пољопривреде нешто што се природно намеће, најпре због саме економске и социјалне структуре, јер је у француској пољопривреда веома развијена грана, а у Србији „потенцијално грана која треба веома да се развија“.Он је указао да је у француској пољопривредни потенцијал веома развијен захваљујући ресурсима и истраживањима, али и заједничкој пољопривредној политици, „која је оригинално била и Француска идеја“, а једна је од најбољих интегративних политика у ЕУ.

Денио је истакао да ће француска пружити Србији сву потребну помоћ у припремању произвођача за тржиште ЕУ, додајући да управо аграр има посебно значајно место у споразуму о стратешком партнерству две земље потписаном у априлу. Он је казао и да су Француски инвеститори заинтересовани за улагања у српски аграр.

Заменик директора Канцеларије за европске интеграције Огњен Мирић указао је на важност адекватне припреме за повлачење средстава из новчаних европских Фондова (ИПАРД), за шта се отворила могућност стицањем статуса кандидата за чланство у ЕУ.Он је рекао да је реч о веома комплексном послу, који између осталог подразумева и обављање „домаћег задатка“ који се односи на успостављање децентрализованог система управљања средствима који морају да акредитују ревизори Европске комисије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *