Увод , Историја  , Удружења   

Погледај: Правци развоја земљорадничког задругарства у Србији

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ЗЕМЉОРАДНИЧКОГ ЗАДРУГАРСТВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

 

Према подацима Републичког завода за статистику укупан број задруга и задружних савеза у Србији смањен је са 2.337 у 2007. години на 2.140 у 2009. години,.

Према овим подацима смањен је и број задругара са 125.551 у 2007. години на 122.192 у 2009. години, док је број запослених у задругама смањен са 10.863 у 2007. години на 8.563 у 2009. години.

Према подацима РЗС-а, 2009. године у Србији је највише било земљорадничких задруга – 1.425, односно 67,1 одсто, Из РЗС-а истичу да је задружни сектор у периоду 2007/2009. година забележио негативна кретања, јер је бруто додата вредност (БДВ) задруга и задружних савеза континуирано опадала у том периоду.

fao_wfd2012_poster_300Пад у 2008. у односу на 2007. годину, износио је 3,4 одсто, а у 2009. у односу на 2008. годину 16,4 процената. Допринос задружног сектора укупној економској активности, мерен уделом БДВ задружног сектора у укупној БДВ националне економије, опао је са 0,27 одсто у 2007. години на 0,18 одсто у 2009. години.

Бруто пословни вишак задружног сектора био је негативан и износио је 195,4 милиона динара, што значи да БДВ није била довољна да покрије накнаде запосленима и нето порезе на производњу. Бруто инвестиције у основне фондове задружног сектора износиле су 1,3 милијарде динара 2009. године, што чини 0,26 одсто укупних бруто инвестиција у основне фондове у националној економији.
Посматрано по делатностима, највеће учешће у БДВ задружног сектора имао је сектор пољопривреде, лова и шумарства са 81,5 одсто.

Приликом усклађивања аката са Законом о задругама („Службени лист СРЈ“, бр. 41/96), покрајински и окружни задружни савези потписали су Уговор о оснивању Задружног савеза Србије 1.07.1997. године, на основу кога је Задружни савез Србије наставио да ради. Тренутно, у оквиру Задружног савеза Србије, постоји два покрајинска, један градски и једанаест окружних савеза. То су:

ПОКРАЈИНСКИ ЗАДРУЖНИ САВЕЗИ

ЗАДРУЖНИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ
ЗАДРУЖНИ САВЕЗ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

ЗАДРУЖНИ САВЕЗ БЕОГРАДА

ОКРУЖНИ ЗАДРУЖНИ САВЕЗИ

1. ЗАДРУЖНИ САВЕЗ БОРСКОГ ОКРУГА
2. ЗАДРУЖНИ САВЕЗ КОЛУБАРСКОГ И МАЧВАНСКОГ ОКРУГА
3. ОКРУЖНИ ЗАДРУЖНИ САВЕЗ ЗАЈЕЧАР
4. ЗАДРУЖНИ САВЕЗ ШУМАДИЈСКОГ И ПОМОРАВСКОГ ОКРУГА
5. ЗАДРУЖНИ САВЕЗ РАШКОГ, МОРАВИЧКОГ И РАСИНСКОГ ОКРУГА
6. ЗАДРУЖНИ САВЕЗ ЈАБЛАНИЧКОГ И ПЧИЊСКОГ ОКРУГА
7. ЗАДРУЖНИ САВЕЗ НИШАВСКОГ, ПИРОТСКОГ И ТОПЛИЧКОГ ОКРУГА
8. ЗАДРУЖНИ САВЕЗ ЈУЖНОБАНАТСКОГ ОКРУГА ПАНЧЕВО
9. ОКРУЖНИ ЗАДРУЖНИ САВЕЗ ПОЖАРЕВАЦ
10. ОКРУЖНИ ЗАДРУЖНИ САВЕЗ СРЕМА
11. ОКРУЖНИ САВЕЗ ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ ЗАДРУГА УЖИЦЕ

После јавне расправе о новом Закону о задругама , у току које је овај предлог претрпео бројне измене, 10. априла 2013.г. одржана је и завршна Јавна раправа о Закону о Задругама. И после вишегодишње расправе остало је доста значајних примедби на предлог закона, а најзначајније су оне које се односе на ПИТАЊЕ ИМОВИНЕ У ЗАДРУГАМА и ФОРМИРАЊЕ ОПШТЕГ ЗАДРУЖНОГ САВЕЗА.

Скупштина Србије усвојила је , коначно, 29.12.2015. године Закон о задругама, којим се решава и питање имовинско правних односа, будући да постоји око 50.000 хектара у задружној својини које је у великом делу дефинисано као друштвено власништво, али и много једноставнији начин организовања задруга.

zadruzni_savez_srbije_logoТако се задругама омогућава да све оно што су стекле у претходним годинама буде дефинисано као задружна имовина, која може да буде уписана у катастру.

Са друге стране, новим законом је предвиђен и много једноставнији начин организовања задруга. Предвиђено је да је за оснивање нове задруге потребно само пет лица, да њихови удели не морају да буду једнаки, а предвиђена су и друга решења која омогућавају далеко лакше и гласање, али и управљање задругама.

На подручју које је предмет посматрања овог пројекта тренутно је активно 22 задруге.

Највише на Нишавском округу – 13, затим на Топличком округу 6 и најмање у Пиротском округу, три. Нисмо улазили у детаље функционисања ових задруга, јер то и није задатак овог пројекта.

Треба нагласити да тренутно код највећег броја пољопривредника постоји висок степен неповерења у функционисање задруга због бројних негативних искустава у предходне две деценије, у којима је известан број менаџера бивших државних и друштвених предузећа злоупотребио своја знања и поверење пољопривредника, тако да код оснивања нових задруга постоји значајно неповерење и неверица у успешност функционисања ових задруга.

 

_____________________________________