И ове, као и предходних година, пољопривредници Ниша ће потписати уговоре о суфинансирању микропројеката из области пољопривреде и развоја села на нишком подручју. Реч је о десетинама одабраних микропројекта на основу конкурисања на Конкурсу Управе за пољопривреду и развој села за суфинансирање активности у аграру из средстава градског Фонда за развој пољопривреде.  Ова средства се усмеравају на области које је град Ниш проценио Програмом Управе за пољопривреду као приоритетне.

У временима у којима је и најјачим истраживачким и развојним тимовима тешко да предвиде и краткорочне трендове и у којима се свет суочава са неколико историјских, може се слободно рећи цивилизацијских изазова као што су пре свега климатске промене, криза смањења резерви фосилних горива и везано за то једна од највећих финансијских криза у историји, тешко је бавити се предвиђањима и правити развојне планове у једној земљи и економији која осим ових глобалних има и своје значајне транзиционе проблеме.

Да ли то значи да немамо шта да кажемо о нашој будућности и да ли то значи да треба немоћно да седимо чекајући да нас таласи светских догађања пасивно носе и однесу без могућности да нешто сами учинимо за своју будућност и будућност наше деце?

Да људи са којима радим и да ја сама тако размишљам не бих данас говорила о развоју и развојим средствима која су град Ниш и Фонд за развој пољопривреде управо доделили. Део сам тима са којим делим најискренија и најдубља уверења да Србија и њена привреда, па у оквиру ње и пољопривреда, без обзира на све проблеме, имају изванредне развојне могућности и део сам тима који је спреман да се суочи са свим изазовима који нам у овим тешким временима предстоје следећих година.

Шта је то и који су то потези које треба повући да би наша пољопривреда направила тај критични искорак неопходан да се укључи у токове којим иду развијене земље? Овде причам посебно о посусталој пољопривреди југа Србије која се посебно тешко и болно бори са наслеђем предходних времена и изазовима, које транзиција и потреба да се из корена мењају начин размишљања и рада, носе са собом.

Наша привреда и тржиште се отварају према свету, али и светска тржишта се отварају за нашу привреду. То је велика шанса за оне произвођаче и прерађиваче који су схватили суштину пословања са светом. Та суштина се може исказати у неколико речи : стандарди, квалитет, одрживост и количина.

Тих неколико речи је довољно да се дефинишу и наши тренутни проблеми али и наши развојни планови.

Први проблем су стандарди и питање колико смо усвојили светске стандарде. У преради хране ситуација је дефинисана законима и HACCP стандард, као основни стандард безбедности хране, је сада обавезан за прерађивачку индустрију. У примарној производњи, међутим, ситуација није сјајна и програми обуке за увођење стандарда  добрих произвођачких, т.ј. добрих фармских пракси мораће да имају приоритет у будућности у смислу стручне и финансијске подршке.

У том смислу и саветодавне службе, али и све стручне службе и организације морају бити, такође, реорганизоване и реформисане у складу са савременим принципима и стандардима рада у овој области. Оне морају бити ефикасан сервис и подршка раду пољопривредника која нема више само задатак да пружи стручну подршку у производњи него мора да буде способна и да пољопривредницима пружи подршку у њиховом организовању и повећању преговарачке моћи, да им пружи подршку у осмишљавању развојних програма, да им буде квалификовани ззступник у потраживању финансијске подршке, да их у комуналним структурама квалификовано заступа у тражењу ефикасних инфраструктурних решења, да им квалификовано помаже у маркетиншкој презентацији и наступу на тржишту. Та служба мора да обезбеди и ажурно прикупљање и обраду података неопходних за доношење квалитетних одлука у политичким структурама града, региона и републике. Реорганизација стручних служби ће зато бити такође један од приоритета будућих реформи.

Пред нама су, према томе, велики изазови и велики послови, али време у коме живимо захтева од нас потпуну преданост и велику креативност у личном ангажману и само они међу пољопривредницима и стручњацима који прихвате ову чињеницу моћи ће да наставе да се баве овим послом.

Задатак пољопривреде и пољопривредне политике одувек је био да обезбеди храну и прозводе пре свега за локално тржиште и споствени народ. У овом тешком времену то и даље остаје приоритет јер су тренутно у најнеповољнијој позицији у свету управо оне земље које су увозно зависне у погледу пољопривредних производа. Наш циљ, међутим, мора бити много амбициознији, а то је да извозно орјентисаном производњом обезбедимо значајне приходе нашим пољопривредницима јер само то може да смањи проблем који је још значајнији од  самог обезбеђења хране, а то је демографско пражњење наших села.

Желећи да што више пољопривредника на овај начин добије подршку, и честитајући унапред онима који добијају средства за своје микропројекте, желим да нагласим да се и ова област, а то је финасирање из Фонда за пољопривреду постепено реформише, тако да  само дефинисање приоритета добија много демократскију форму, али расподела средстава ће убудуће јасно стимулисати и форсирати пољопривредна Удружења и задруге, као и сертификовану, стандардизовану, еколошку и органску производњу. Финансијски ће се стимулисати и сарадња са пољопривредним стручњацима па ће предност убудуће имати и пројекти писани у сарадњи са лиценцираним стручњацима, а у образлагању пројеката тражиће се потпуна стручност и квалификована финасијска процена.    Предност ће, такође, бити на страни пољопривредника који су се јасно определили да се пољопривредом баве као основном делатношћу,као и способност обезбеђивања јасне одрживости производње.

Желим свим пољопривредницима који на овај начин добијају средства много успеха у раду и њиховом коришћењу. Задовољство ми је да констатујем да већина оних који конкуришу за средства спада у оне које сам управо споменула, а то су произвођачи који јасно знају своје приоритете и способни су да процене ризике и потенцијалну добит.

Александра Брзаковић,

начелница Управе за пољопривреду и развој села града Ниша

Ниш, 2011. год.