Увод  < > Мотивација > Формална  > Неформална едукација > Саветодавни рад

У пројектима едукације спроведеним на подручју Ниша, Алексинца и Сокобање кроз разне пројекте (Река млека – Ниш, Алексинац, пројекат Унапређења сточарске производње – Сокобања и локални едукативни пројекти стручних служби локалних комуналних заједница Ниша и Алексинца) у којима су учествовали и чланови експертског тима који ради на овом пројекту, учињен је значајан напор да се програми едукације концепцијски, у начелу и у детаљима, приближе принципима добрих пољопривредних пракси (Guide to good dairy farming practice, IDF and FAO, Rome, January 2004), а по компатибилности ових пројеката може се сматрати да је део заинтересованих фармера, који су учествовали у едукацијама, на овом подручју, прошао део прве фазе основне едукације у области основних стандарда.

Немамо, међутим, егзактну евиденцију о ефектима ових едукације на производњу фармера који су учествовали у едукацији, као ни о потенцијалном утицају ових акција на укупне активности и повећање производње у широј популацији становништва.

Има неколико евидентних разлога за ово, од којих је главни непостојање производне и финансијске евиденције ни на фармама као ни код служби које им пружају стручну подршку. Једини подаци са којима располажемо су индиректни статистички показатељи приказани и у току овог пројекта, а односе се на трендове у кретању броја грла говеда, као и подаци делимичне анализе примарне производње спроведене у такође у току овог пројекта.

Поједини учесници пројеката, који су у сталном контакту са појединим фармерима код којих постоји јасно интересовање за сарадњу, у ситуацији су да стално пружају стручну подршку на неформалном нивоу, али имају генерални преглед ефеката едукације.

Ефекти рада са фармерима су евидентни, али су углавном појединачни и своде се на део већ поменутих специјализованих фарми које чине око 5% укупног броја фарми.

Генерално је, међутим, промењена укупна свест и размишљање о односу традиционалне и интензивне производње и код ширег становништва и то је значајно утицало да се известан број младих људи определи за пољопривреду као основну делатност, а да поједини фармери уложе значајна средства у проширење већ постојеће производње.

Заинтересовани фармери постигли су значајне резултате у унапређењу своје производње и у квантитативном, али и квалитативном погледу. Унапређења се односе пре свега на начин исхране и квантитативно повећање производње уз још увек неуједначени квалитет млека.

Напредак је остварен пре свега у оним областима које се директно одражавају на приходе фармера, а то су повећање количине млека и област исхране и производње крмног биља. Поједине комуналне заједнице су оствариле значајан утицај на област селекције и побољшање расног састава кроз програме вештачког осемењавања (пре свега Алексинац и Ниш). У топличком округу на ову област је утицала и млекара „Лазар-Блаце“, омогућавајући повољну куповину приплодних грла својим фармерима. Фармери су прихватили ове активности и значајно унапредили своје активности у тој области.

Унапређење квалитета млека, и поред спроведених обука, због незаинтересованости млекара да утичу на ову област, је, међутим, у значајном заостатку. Ми немамо никакве податке о проценту произведеног млека које испуњава законске стандарде, а посебно не о делу млека које испуњава највише европске стандарде. На нивоу републике се користи податак да 30% млека у Србији испуњава европске стандарде. Овај податак је у значајној мери зависан од стандарда достигнутих на војвођанским фармама. Захваљујући чињеници да највећи број млекара у Србији, а на југу Србије све, плаћају млеко према масној јединици, не постоје практично упоредиви подаци о напредку у погледу квалитета млека. Референтна лабораторија у Србији, и поред бројних најава, није још почела да ради. Прве анализе млека, раде се по уласку млека у млекаре, а оне немају никакву обавезу да обавесте власнике фарми о тим резултатима (осим о % масти). Ветеринарске инспекције већ две године немају обавезу праћења млека у унутрашњем промету, нити имају било какву обавезу контроле откупа, а анализе у локалним лабораторијама су, осим што немају никакву правну вредност, прескупе за обичне фармере. Сви ови фактори, уз минималне мере субвенција, су утицали да фармери нису у довољној мери улагали у технолошко унапређење апарата за мужу и опреме за чување млека до предаје.

Производња крмног биља, израда силажа и сенажа, и уопште менаџмент исхране везан за њихову употребу, нису усвојени у довољној мери, тако да се повећање производње одвија на рачун , често нерационалног, повећања утрошка концентрованих хранива. Један део фармера је прошао основне обуке, и у појединим пројектима и добили су и прецизна писмена упутства, а створена је могућност да им се пруже и континуиране саветодавне услуге у том погледу. Треба констатовати, међутим, да стручњаци којима је обавеза да пружају услуге у овој области нису у највећем броју довољно оспосебљени за то. То је разлог да су предавања из ове области веома неуједначена и често не задовољавају ни минималне стандарде. Један од битних разлога  за ово је непостојање одговарајућег софтвера за калкулације оброка. Део савотодавних тимова израдио је сопствени софтвер који задовољава потребе рада са фармерима и захваљујући којем су постигнути први врхунски резултати у производњи, али тај софтвер није у комерцијалној форми и не може се дистрибуирати осталим саветодавцима. Основни проблем је што се већина страних комерцијалних софтверских пакета намењена ТМР систему исхране који је тренутно неприменљив на малим и средњим фармама везаног система.

Све ово је разлог да на терену имамо веома неуједначене резултате у производњи, од оних врхунских, појединачних, који се приближавају стандардима великих фарми, до оних минималних, заснованих на традиционалној исхрани, који су за сада и већински.

Ниједан ниво и облик калкулација производње није нашао примену, чак ни појединачну, на фармама на југу Србије. Кључни разлог за ово лежи у чињеници да не постоји законска обавеза. Већина фармера имају неке своје приручне калкулације, али не постоје ни званични ни приватни стандардизовани, упоредиви подаци о трошковима и укупној ефикасности производње на основу којих бу могло да се изврши егзактно одређивање достигнутог нивоа, као ни одређивање трендова, или упоређивање појединих типова производње усвојених на подручју посматраних комуналних заједница. Ово аутоматски значи да су и сви развојни програми засновани на врло несигурним, апроксимативним проценама које су утолико прецизније, колико су стручњаци присутнији и активнији у непосредном раду са фармерима.

Стандарди везани за квалитет смештаја и добробит животиња, као и стандарди заштита животне средине и уопште стандарди добрих хигијенских пракси су на веома ниском нивоу и још увек су жртве ниског инвестиционог потенцијала фармера на малим и средњим фармама. Из резултата истраживања на овом пројекту се види да је у погледу смештаја постигнут одређен ниво који омогућава да у просеку добробит животиња није драстично угрожена. У области смештаја држана су одређена предавања варијабилног квалитета и обима, али, генерално, фармери имају одређену свест о смештају, уређајиима за храњење и појење, о начину одђубравања који има задатак пресвега да обезбеди одређене количине квалитетног стајњака. Детаљи у вези потреба у вентилацији, осветљењу, квалитету лежишта, смештајним капацитетима стајњака, финансијским аспектима руковања стајњаком, начином дистрибуције стајњака на ораничне површине, повезаности квалитета смештаја стајњака и еколошких стандарда на најнижем су могућем нивоу. Велику улогу у томе, осим незнања, имају два фактора: а/ недостатак простора за обезбеђење одговарајућих смештајних капацитета и б/ недостатак финансијских средстава за ове врло скупе инвестиционе захвате.

Треба нагласити да је обученост стручњака за рад са фармерима у овим областима апсолутно незадовољавајућа и да је неопходна додатна интензивна обука у овој области, као и обезбеђење одговарајућих софтвера неопходних за функционално повезивање калкулација руковања стајњаком и анализа квалитета земљишта, као и калкулација руковања стајњаком и калкулација исхране према савременим еколошким захтевима.

Стандарди добрих хигијенских пракси су такође на најнижем могућем нивоу, али оне осим адекватних обука, не захтевају велика инвестициона средства да би били доведени на одговарајући ниво.

Стандарди здравља животиња су везани, осим за квалитет ветеринарске службе и за ниво спровођења свих предходних стандарда. Може се, међутим, констатовати да је ветеринарска служба, захваљујући општој приватизацији и пратећој оштрој конкуренцији достигла релативно задовољавајући ниво. У малој пракси постоје ветеринарске станице које су достигле највиши европски ниво, али велика пракса прати судбину сточарства у Србији. Ниво услуга одговара нивоу производње. Менаџмент ветеринарских услуга је, међутим, на веома ниском нивоу и, на жалост, није се појавио ни као торетска настава, осим у рудиментираном облику, чак ни на ветеринарским факултетима у Србији. Развој ветеринарског менаџмента је у развијеним земљама и у теорији и у пракси природно пратио развој фармског менаџмента, док се то у Србији десило само на великим фармама у Војводини.

Мере из области епизоотологије се спроводе доследно, према међународним и домаћим прописима и може се констатовати да је Србија тренутно поштеђена неких најактуелнијих заразних болести са којима се боре европске епизоотиолошке службе.

Може се уопштено тврдити да је здравствено стање сточног фонда на југу Србије задовољавајуће, а томе делимично доприноси и чињеница да грла, због ниске просечне производње, нису значајно метаболички оптерећена. Треба у програмима едукације , међутим, континуирано радити на обуци пољопривредника из области фармског менаџмента везаног за правилно вођење и евиденцију репродуктивног статуса, из области метаболичких обољења и могућих интоксикација везаних за менаџмент исхране и из области болести млечне жлезде. Такође, треба стално да буде присутно основно информисање о основним епизоотиолошким мерама.

Обележавање говеда је законска обавеза и , уз све мане, ипак се спроводи систематски и масовно и може се рећи да су у том погледу постигнути значајни резултати и да је овај систем приближен европским стандардима. Ми имамо примедбу на систем вођења евиденције за који сматрамо да би могао да се организује много ефикасније, али с обзиром да су коришћена решења из земаља ЕУ (Италија) постојећа решења су ипак вероватно  на потребном ниво.

Област која се не помиње непосредно у римским стандардима добрих фармских млечних пракси је област организовања пољопривредника, као облик надградње менаџмента производње, повећања конкурентности пољопривредника у наступу на све захтевнијим тржиштима и још значајније повећања преговарачке моћи и утицаја на расподелу доходка у ланцу производње млека. Ова област, иако је предмет и едукативног деловања, разматра се у другим деловима извештаја и препорука.

 

_____________________________________