Увод  < Досадашња искуства <> Облици едукација > Саветодавство у Србији


Можемо слободно рећи да се пољопривреда и стручњаци југа Србије срела са савременим концептима и методологијом обуке пољопривредника први пут кроз сарадњу на пројекту „Река млека“ (Integrated Milk and Dairy Development Project – IMDDP, SIDA – Swedish International Development Agency). Овај пројекат је донео методолошке иновације, али је унео и ентузијазам за промене и код пољопривредника и код стручњака Нишавског округа. Пример скандинавских удружења одиграо је велику улогу у наглом оснивању већег броја удружења на округу и у подизању мотивације пољопривредника за учешће у едукативним активностима.

На жалост, искуства предходних година, суша 2007. године, повећање и накнадно драстично смањење цена млека, уз рекордно мале субвенције 2009. и 2010. године (после ребаланса буџета – 2,2% 2009. и 2,6% 2010, са вероватноћом да 2011. буде најмањи буџет у последњих десет година) уз драстично повећање цена импута (пре свега горива и вештачких ђубрива) додатно су угрозили рад на подизању стандарда производње, као и све пројекте едукације за повећање производење јер је мотивација пољопривредника за било коју врсту улагања достигла минимум.

Мотивација за сарадњу са стручним службама, а између осталог и у програмима едукације, је одржана, понављамо,  у оним комуналним заједницамаје које су показале искрен и конкретан интерес да помогну својим пољопривредницима, како финансијски, тако и ангажовањем стручњака.

Осим основних психолошких фактора, на мотивацију за учење код пољопривредника значајно утичу и ставови саветодаваца и њихова лична заинтересованост да заиста постигну резултате, као и њиховви лични ставови о могућностима за постизање успеха и савладавања проблема који стоје на путу до постизања успеха. На мотивацију пољопривредника значајно утиче и стручност саветодавца и његова способност да пренесе своје знање у облику који ће бити непосредно користан пољопривредницима. Управо конретни успешни резултати примене знања у реалном времену битно утичу на даље подизање мотивације пољопривредника.Примењена методологија, интерактива настава, занимљиве презентације, пратеће брошуре које омогућавају накнадно обнављање и прецизну примену стеченог знања . Све ово битно утиче на успех саветодавног рада.

Коначну мотивација, међутим, увек је везана за материјалне ефекте учења. Пољопривредници на породичним домаћинствима имају мало времена за дружење и посећивање предавања. Једини разлози, међутим, када ће и нејвећи неверници међу пољопривредницима присилите себе да седе на едукацијама је или опасност од казне или забране посла или могућност стицања предности за добијање значајних материјалних средстава.

Први део утицања на мотивације примењује друштво када постоји јасан јавни интерес који не може зависити од добре воље појединаца, а други је у оном делу где је потребна јасна слободна воља и заинтересованост за стално подизање квалитета рада и одржавања конкурентности што је, такође, јасан интерес друштва. У оба случаја се друштвена заједница укључује са својим механизмима. То је искуство и развоја пољопривредне политике у ЕУ, али и наше лично искуство у раду на едукацијама предходних година.

 Два кључна фактора су се истакла у формирању позитивних ставова  за учење и за промене од пољопривредника :

а. могућност повећања финасијских ефеката захваљујући континуираној финансијској подршци локалних заједница и

б. сигурност инвестирања у развој захваљујући континуираној квалитетној стручној подршци.

Код државних саветодавних служби проблем је управо у неповезаности ових фактора, а у локалним заједницама изостанак неког од ових фактора, или у неким и оба.

Да ли се, међутим, одлука о раду на својој едукацији и унапређењу стандарда производње може препустити само доброј вољи пољопривредника? Ово је можда кључно питање концепта и стратегија саветодавног рада у пољопривреди које доводи до многих забуна у тренутном раду саветодавних служби. Постављени систем саветодавног рада у ЕУ, као и наша искуства у раду са локалним Фондовима и разним развојним пројектима, указују да не може.

Са једне стране, методолошки гледано, саветодавац не сме утицати на одлуке пољопривредника у погледу избора врсте и обима одабране производње. За успешност у производњи, осим обучености и материјалних могућности неопходна је и процена личних склоности за одређену  врсту производње. Инсистирање, или просто наговарање од стране саветодавца може извести појединце ван граница њихових материјалних или интелектуалних капацитета и довести до неуспеха.

Зато је кључни посао саветодавца да подржава показане склоности, да охрабрује постигнути успех, али пре свега да буде квалитетан стручни ослонац и гаранција пољопривредницима да неће правити стручне промашаје, ако се већ одлуче за одређену производњу и покажу спремност да следе упутства и инструкције стручних служби.

Стандардизација и обезбеђење гарантованог нивоа рада стручних служби зато има кључну улогу и то је посебна тема.

За нас је на овом месту битно да се дефинишу механизми који ће, у ходу и у реалној тренутној ситуацији на терену, омогућити ниво услуге који ће бити квалитетна подршка пољопривредницима и као таква утицати на њихово охрабривање и мотивацију да унапреде и повећају своју производњу.

Са друге стране, држава може утицати на мотивацију пољопривредника и кроз прописивање минималних стандарда у примарној производњи, како у погледу објеката и опремљености, тако и у погледу сертификоване обучености, што ће и морати да уради у блиској будућности. Ово је сигурно најефикаснији начин, али се тренутно избегава због немогућности да се обезбеде квалитетна финасијска средства за ове намене.

Трећа је могућност утицаја је кроз повезивање слободне воље пољопривредника и утицања на ту слободну вољу кроз повезивање чланства у удружењима и повећања могућности добијања квалитетних локалних, државних и донаторских/пројектних финасијских средстава кроз  чланство у асоцијацијама, које имају интерне прописане стандарде за учлањење.

Ово и јесте наша кључна препорука, пре свега због чињенице да се на овај начин финасијска средства користе неупоредиво ефикасније, а истовремено се постижу и значајни психолошки утицаји и утиче на повећање и унапређење организованости пољопривредника. Услов за постизање значајнијих ефеката је, опет, регионална организованост и координација.

И коначно, све о чему причамо мора да доведе до успостављања једног прелазног, ефикасног модела, који ће и у условима оскудних, и у условима нормалног нивоа средстава за субвенције, довести до формирања саветодавних служби компатибилних саветодавним службама у ЕУ (ФАС).

Основни циљ свих субјеката у саветодавном раду у Србији, уз стално технолошко усавршавање производних процеса, мора бити постизање минималних захтеваних стандарда на фармама који у ЕУ прописани као обавезни за домаћинства која конкуришу за субвенције у систему директних плаћања. Неки, макар минимални локални cross-complians (унакрсна сагласност прописа) механизам  мора бити полако уходаван, кроз коришћење у почетку локалних фондова, а кад се пређе критичан број домаћинстава са уведеним страндардима, онда и као услов за директна државна плаћања.

Мора се наћи могућност да се преко овог комбинованог система субвенција (државне/општинске) доведе до успостављања ових минималних стандарда на нашим фармама у обиму који ће бити реално изводљив. За почетак, то могу да буду домаћинства која спадају у оних 5% специјализованих и организованих у удружења. Морају се наћи начини да се једно по једно, формира критичан број „домаћинстава за пример“ која ће бити генератор и полазна основа за постављање ових стандарда као општег обавезног услова у систему субвенција.

 

_____________________________________