Увод  < Досадашња искуства < Мотивација <> Неформална едукација > Саветодавни рад

 

Облици едукације у пољопривреди

Генерално гледано, у погледу едукативних активности, влада прилична конфузија и потпуни недостатак координације између различитих комуналних заједница, између различитих стручних служби, разних донаторских организација и, коначно, између Министарства пољопривреде и Министарства просвете која су задужена за два одвојена облика образовања пољопривредника и пољоприврдних стручњака, за формалне и неформалне облике образовања.

 Формално образовање у пољопривреди

Редовно школовање у средњим стручним школама

Министарство просвете је задужено за формално образовање пољопривредних стручњака у средњем и факултетском образовању. Треба нагласити, међутим, да изузетно низак проценат ђака који заврше формално образовање у средњим пољопривредним стручним школама успевају да нађу запослење јер, посебно пољопривреда југа Србије, нема фирме и комбинате који би могли да пруже формално запошљавање у овој области.

Мали је проценат и оних који настављају школовање на вишим (сада високим стручним) школама и факултетима. Један проценат ђака, такође мали, остаје на својим имањима и користи стечена знања непосредно у производњи. Не можемо се на овом месту бавити анализама формалног пољопривредног образовања у посматраним окрузима, али Списак стручних школа које се баве формалним образовањем у пољопривреди Србије налази се као прилог 2. ових препорука. У њему се види да се у Србији формалним образовањем за пољопривредне делатности бави 36 средњих школа различитих профила, а на подручју посматраних округа, четири средње школе, две у Топличком округу и по једна у Нишавском и Пиротском округу. Школовање се спроводи у оквиру одобрених образовниох профила, а наставни планови и програми за поједине образовне профиле су уједначени на нивоу републике од стране Министарства просвете.

Овде ћемо само нагласити да је потребно уложити велике напоре да би се средње пољоприврдне школе адекватно материјално опремиле за све значајнију улогу коју ће имати у систему пољопривредног образовања. Потребан је и велики рад на оспособљавању наставног кадра за рад према савремним наставним методологијама.

У Нишавском округу формалним образовањем се бави Пољопривредна школа „Шуматовац“ из Алексинца

Из овог система образовања, у сваком случају излази један део будућих пољоприврдних произвођача који су и најпожељнији профил пољопривредника са аспекта унапређења пољоприврдне производње. Дугорочни стратешки циљ развојних пољопривредних политика мора бити да се проценат ових произвођача стално повећава до постизања већине, и да једног дана прерасте у стандард за добијање дозвола за бављење пољопривредном производњом.

 Образовање одраслих

Треба рећи, такође, да су могућности доквалификација и оспособљавања пољопривредника за одређене облике производње, у предходном облику школовања, веома ограничене, иако постоји могућност ванредног школовања.

Разлог овоме је чињеница да, са практичног аспекта, за пољопривреднике формално школовање предуго траје и не пружа им оно што њих најчешће интересује – брзо оспособљавање за осавремењавање одређених типова производње, или за увођење нових облика производње, а што је у последње време све актуелније и за брзо оспособљавање за први почетак неког облика производње кроз старт-уп програме као облик преквалификација и самозапошљавања.

За такве потребе пољопривредника много прихватљивија решења ће бити пружена преко Министарства просвете кроз нове програме образовање одраслих, с тим што се по новом Закону о образовању одраслих , који би требало да уђе у скупштинску процедуру у јуну 2011. године (Стратегија образовања одраслих донесена је 2006., али се са доношењем Акционог плана и Нацрта закона значајно каснило), отвара могућност образовања за стручне делатности, па и за област пољопривреде. До сада је постојао само делимично уређен систем формалног образовања одраслих и то основног, које је реализовано у петнаестак школа за образовање одраслих.

Нови закон је део реформе система образовања који би требало да дефинише могућности образовања и учења одраслих и тако одговори на потребе тржишта рада , стварајући ресурсе за модернизацију и убрзани развој. Пољопривреда у формалном образовању одраслих има значајну улогу. Предвиђено је да се овим облицима образовања баве пре свега средње стручне школе, кроз оснивање Центара за стручно усавршавање и доживотно учење, .

Оно што је новина је да се Законом о образовању одраслих регулише и велика област неформалног образовања и помоћи одраслима да стекну одређене квалификације и буду оспособљени за бављење одређеним пословима као ужим специјалностима.

Колики је значај овог облика образовања говори и чињеница да у Србији близу милион и петсто хиљада људи нема ни основну школу. Велики проценат њих припада управо руралној полулацији. Са аспекта разматрања наше теме, међутим, много је важнија могућност која се отвара одраслој популацији за различите и квалитетне облике преквалификација, без обзира да ли их занима само формално добијање одређених диплома ради могућности запошљавања или могућност брзог оспособљавања за бављење одређеном делатношћу и конкурисање за квалитетне старт уп кредите и друге врсте инвестиционих средстава.

Оно што је најзначајније је да ће се захваљујући Закону побољшати квалификациона образовна структура, чиме ће Национални оквир квалификација бити упоредив са европским. По завршетку школовања, полазник установе за образовање одраслих добијаће јавну исправу или исправу која ће му омогућити даљу квалификацију. Исправе ће бити у облику сертификата о савладаним стручним компетенцијама из средњег образовања, сертификат о стручним компетенцијама и о квалификацијима. Сертификати о квалификацијима омогућавају стручну компетенцију о квалификацији која омогућава одраслима да уђу у свет рада са признатим сертификатима који се уписују у радну књижицу.

Тај систем признавања квалификација омогућиће стицање нивоа образовања важећих и у формалном систему. Установе које ће се бавити образовањем одраслих мораће да стекну акредитацију Министарства просвете. Поред тога, Законом је предвиђено и формирање Центра за квалификације који би припремао не само стандарде квалификација за стицање сертификата, већ би обезбеђивао и акредитовао предаваче, тренере, инструкторе и оцењиваче стечених квалификација.

Истовремено, новим законом ће се проширити и домен Савета за стручно образовање који ће имати и најодговорнију улогу јер ће Влади Србије предлагати приоритете образовања одраслих.

Образовање одраслих финансираће се из републичког и покрајинског буџета, Фондова ЕУ, привредних друштава, Фондова за образовање одраслих, појединаца и сл.

Највећа опасност у овом облику школовања претиће, као и код редовног школовања, од формализације обука у којима издавање диплома и сертификата постају сами себи циљ, а често и извор корупције.

Највећа мана овог облика школовања је, међутим, та што у овом облику школовања однос инструктора-предавача и полазника престаје са престанком обуке, изостаје даљи континуирани едукативни и саветодавни рад, а квалитет рада едукатора није мерљив кроз касније производне резултате полазника.

 

_____________________________________