Увод  < Досадашња искуства < Мотивација < Формална едукација <> Саветодавни рад

 

Кратак осврт на теоретске и историјске основе пољопривредног саветодавства

Може се рећи да не постоји јединствено прихваћен модел, ни теоретски, ни практични, саветодавног рада у свету, мада прикупљена искуства последњих

У развијеним пољопривредним земљама, под консултантски послови се посматрају са једне стране као средство да се помогне некоме да се успешно адаптира на економске и социјалне промене. Они имају задатак и да помогну грађанима да остваре што више својих права.

Са друге стране, са аспекта државе, комуналних заједница и привреде саветодавство може да се сагледава као средство за припрему и подршку дугорочним циљевима модернизације и економског раста, као и општег просперитета.

Постоје два генерална концепта циљева саветодавног рада и два мање више супротстављена модела реализације саветодавних активности:

Циљеви

Иако саветодавни програми могу имати имати многобројне и различите циљеве, већина циљева спадају у једну од две основне категорије:

  • система комуникације који имају за циљ да промене понашање сеоског становништва
  • система комуникације који имају за циљ да промени знање сеоског становништва

Постоји, наравно, близак однос између знања и понашања, промене у једном често доводе до промена у другом.

Промена понашања захтева се најчешће код примене владиних политика и одлука , или у пројектима који имају прецизно дефинисане циљеве. Ове промене се најчешће спроводе путем уредби, пропаганде и социјалног маркетинга.

Ако су циљ рада, међутим, непосредни интереси пољопривредника и укупне руралне популације онда је и циљ саветодавног рада пре свега промена знања. Ово знање помаже сеоском становништву да доноси сопствене квалитетне одлуке у вези унапређења пољопривредне производње. Овај приступ саветодавног рада уско је повезан са различитим облицима неформалног образовања.

Општи модели саветодавног рада

Постоје два основна општа модела који су се кроз историју пољопривредне прозводње дефинисала као доминантни у саветодавном раду у свету.

1. Модел „одозго на доле“, познат као „top down“ модел (или познат још и као „Training and Visit sistem“) централизованог саветодавства који је деценијама промовисала Светска банка у земљама у развоју и који методолошки подразумева тзв „патерналистички“ приступ /тзв родитељ-дете или наставник-ученик систем усвајања знања/ у коме су пољопривредници у улози пасивних усвојиоца знања. Овај систем подразумева да су све саветодавне организације спојене у једну националну службу, мада се у почетку овај систем одликовао мултипним приступом у коме су разне компаније и групе покретале развојне процесе и пројекте едукације према најразноврснијим идејама.

2. Многобројни неуспеси овог модела и пројеката који су кроз њега спроводјени, посебно у земљама у развоју, довео је до стварања новијег концепта тзв „одоздо на горе“ („bottom-up“) у коме се много већи значај придаје социоекономским и културолошким факторима који утичу на одрживости пројеката и у којима се мишљењу и знању фармера и њиховим ставовима придаје много већи значај. Примарни циљ оваквог приступа саветодавним пословима је добробит и корист самих реципијената саветодавних услуга. То су тзв. партиципативни или интерактривни модели саветодавног рада, који подразумевају међусобну размену информација између учесника у саветодавном раду и заједничко доношење одлука, а не једносмерно преношење информација. Иако неки учесници у овом „систему знања“ имају већа овлашћења од осталих, комуникација обично подразумева преговоре – дијалог, а не прост пренос информација. Ови модели су новијег датума и добијају у замаху у свету .

Данас су, међутим, донаторска средства у свету за ове намене значајно смањена, а појављују се и неки другачији погледи на саветодавни рад у пољопривреди који имају много професионалнији приступ и цео систем посматрају као „систем знања“ у коме се пољопривредници посматрају као професионалци и стручњаци у процесу размене знања и информација, а не као пасивни усвојиоци знања.

Конкретни модели организације саветодавног рада у свету

Овај пројекат нема за тему разматрење теорију саветодавства, нити предности и мане појединих модела који се примењују у свету, али је потребно нагласити да су наша разматрања ипак заснована на познатим теоретским и практичним оквирима уз тражење решења за веома специфичне локалне проблеме.

Историјски гледано, и ако се човек према археолошким налазима бави организовано пољопривредом већ 10.000 година, а записи са детаљима о пољопривредној производњи, па чак и о организованим обукама, у Месопотамији, Египту и Кини датирају још од пре 3.000 година, почетак савременог саветодавног рада везује се за прва обучавања пољопривредника за производњу кромпира у току 18. и 19. века у Великој британији и Ирској. Технолошки развој и тржишна конкуренција наметали су потребу у појединим земљама све организованијег рада на обукама за пољопривредну производњу

Крајем 19. и почетком 20. века у САД се развио тзв. „универзитетски“ систем саветодавног рада који се сачувао до данас и који је показао значајну ефикасност. Овај систем, и поред бројних покушаја, није успео да се прошири на друге земље и једино је у Индији успостављен сличан саветодавни систем. Државни универзитети су у том систему задужени за истраживања, тренинге и саветодавство.

Један од најбољих саветодавних сервиса у свету постоји у Данској у коме пољопривредници имају велики утицај, и могло би се рећи да контролишу, све институције у пољопривреди. Овај систем се развија већ 200 година и толико је специфичан да га је јако тешко пресликавати у друге земље. Дански саветодавни сервис тренутно у Србији помаже формирање једног приватног саветодавног сервиса чији су оснивачи удружења фармера из Нишавског округа, али је прерано доносити било какву оцену успешности његовог рада. Подршка овако значајних спонзора сигурно ће помоћи у тражењу најбољег модела саветодавног рада у централној Србији.

Данас у свету, генерално, практично не постоје земље које немају макар формално организован национални саветодавни систем у пољопривреди. Највећи број, скоро половина, ових сервиса у свету је успостављен седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

Већина бивших социјалистичких земаља формирала је државне саветодавне службе организоване на територијалној основи, тако да се управо успостављена саветодавна служба у Србији се уклапа у ове моделе. Ове саветодавне службе, па и саветодавна служба у Србији, по својим карактеристикама у значајној мери по методологији рада припадају „top down“ моделу. Саветодавци у Србији су имали прилике да кроз разне програме едукација последњих година дођу у контакт са саветодавцима из скандинавских земаља (Шведска, Норвешка, Холандија, Данска) и да се упознају и са све заступљенијим интерактивним и партиципативним методама рада, али овај начин рада није тренутно шире заступљен у раду саветодавних служби.

У многим земљама у овим пословима су веома активне и невладине организације, док је број приватних саветодавних сервиса и на светском нивоу релативно мали и њихов развој и повећање броја прати постепен развој партиципативног модела саветодавног рада.

Европска заједница је као подршку реформама Заједничке пољопривредне политике (CAP) која је почела 2003. године, формирала Фармски саветодавни систем, т.ј. уведена је од 2007. године обавеза држава чланица да формирају националне саветодавне сервисе (Farm Advisory System – FAS). ЕУ саветодавни систем је уведен као подршку систему директних плаћања условљених одржавањем основних стандарда по cross-compliance (унакрсна сагласност/унакрсно придржавање прописа) механизму чија је имплементација почела између 2005. и 2007. године.

Овај Саветодавни Систем има за циљ да помогне пољопривредницима да боље разумеју и испуњавају правила ЕУ везана за одржавање основних стандардима у области животне средине, безбедности хране, здравља животиња и биљака и добробити животиња, као и захтева за одржавање земљишта у добром пољопривредном и еколошким стању (GAEC – good agricultural and environmental conditions). Улога саветодаваца је да помогне у објашњавању и примени вођења прилично сложене фармске евиденције која прати овај механизам плаћања.

Фармски Саветодавни Систем (FAS) обухвата разне организације као и јавне и / или приватни оператери који пружају фармерима држава чланица саветодавне услуге. Осим услуга основног саветовања у вези механизма унакрсне сагласности ове саветодавне службе пружају и све остале саветодавне и техничко-технолошке услуге и савете.

За нас је интересантан пример Словеније која од 2006. године примењује правила унакрсне сагласности (Усвојен Акциони план у области саветовања за унакрсну сагласност).

Саветодавна служба је територијално организована у оквиру већ постојећих осам јавних институција за пољопривреду и шумарство Словеније, а саветодавци су распоређени по општинама тако да јако добро познају локалне проблеме пољопривредника, а у принципу се деле на саветодавце општег типа, који помажу пољопривредницима у тумачењу законске регулативе и постизању услова за добијање субвенција, и специјализоване саветодавце који пружају савете из области технологије производње.

У овом саветодавном систему пољопривредници учествују добровољно, а осим  консултантских активности из обавезног законског дела примене стандарда (заштита околине, безбедност хране, примена здравствених стандарда за биљке и животиње, мере за добробит животиња) и из области обезбеђења добрих пољопривредних и еколошких услова, пружа се и широк спектар других саветодавних услуга као што су технолошки консалтинг, саветовање и помоћ при изради развојних планова, као и у области организовања и функционисања организација пољопривредника.

Средства за саветодавне послове обезбеђују се 70% из јавних фондова (у износу око € 12.000.000), а остало је тржишни удео.