Историја  , Задругарство данас , Удружења    

 

Пољопривредна производња у Србији среће се са многобројним изазовима који су везани пре свега за укупну економску ситуацију и кризу којој се не назире крај и за коју Србија , на жалост,  не успева да нађе решења.

Пољопривреда у оваквом привредном окружењу има своје специфичности. У различитим сегментима писања у овом пројекту наведене су бројне чињенице које више или мање детаљно илуструју ситуацију у говедарству, али и у пољопривреди Србије у целини.  У овим анализама недостају многобројни подаци јер у Србији не постоји јединствени ажурни систем прикупљања и анализе података. Доступни подаци, међутим, у значајној мери омогућавају да се сагледају кључни проблеми српског сточарства.

ZS_sz-300Једна од кључних отежавајућих чињеница је уситњеност пољопривредених поседа и значајна неорганизованост пољопривредника. Проблем организованости пољопривредника је дискутован много пута са различитих аспеката, али овај пројекат нам је омогућио да уочимо и неке оперативне проблеме који до сада нису били уочени ни од једног субјекта који се бави развојем било укупног аграра, било развојем само кооперација.

Уочљив је један веома формалан методолошки приступ анализама проблема организованости пољопривредника који се своди на историјске анализе, анализе формално правног регулисања њихове организованости или оне најбројније , површне статистичке анализе , које без улажења у дубље узроке посматраних појава, просто констатују трендове. Постоји један број анализа који су покушавале да уоче проблеме и пројектују решења кроз поређење наших проблема са међународним искуствима, од који су посебно често коришћена искуства скандинавских земаља.

Данас можемо да констатујемо да је организованост пољопривредника остварила известан напредак у деловима земље где је учињен значајан напредак у укрупњавању имања и производње, а то је пре свега у Војводини, о чему сведоче догађања предходних година, нпр. око субвенција Министарства пољопривреде (протести произвођача млека 2011.).  Носиоц ових догађања била је Асоцијација пољопривредника Србије чију окосницу чини осам великих удружења од којих су седам лоцирана на територији Војводине. Пољопривредници су показали значајан степен организованости и високу дефинисаност  захтева што сведочи о томе да се ради о организацији високо професионализованих пољопривредника. Са територије централне Србије протести су стигли само са подручја Шумадије из околине Крагујевца.

Osnivanje Udruzenja_300Ови догађаји су одразили једноставну чињеницу да само око 1,5% домаћинстава у Србији имају посед већи од 10 ха. Протест у Војводини су организовала управо домаћинства која су била незадовољна одлуком владе да субвенционише само домаћинства до 10 ха. Чињеница је да су и поред своје малобројности показали степен јединства и организованости који је изненадио све, па и саму владу.

Шта је међутим са осталим пољопривредницима који су овај пут можда изостали из протеста и јер нису били непосредно угрожени? Из испитивања предходних година, ми, међутим знамо да у области сточарства, нпр. и у централној Србији има мање од 5% домаћинстава која обрађују око и преко 10 ха земље.  Они су, такође, изостали из протеста.

Које су то битне чињенице које до сада нису уочене, или ако су биле уочене, нису повезане са проблемом организованости пољопривредника? Које су то битне заблуде или погрешне премисе које се провлаче кроз све досадашње анализе и које упорно онемогућавају значајнији напредак у овој области када су мали произвођачи у питању? Та питања су права тема наше анализе и предмет наших препорука, али предходно ћемо направити кратак осврт на постојеће формалне податке који су нам доступни.

Историја  , Задругарство данас , Удружења

 

_____________________________________